Нова свједочења о страдању Срба на Чемерну
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани.
Оптужен је и Нехру Ганић, у својству команданта Општинског штаба Територијалне одбране Бреза, да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.
На рочишту одржаном 27. децембра, свједок Тужилаштва БиХ Срето Ђурић рекао је да је 11. јуна 1992. године у Округлици видио тијела девет припадника Војске Српске убијених дан раније на Чемерну, међу којима је био његов брат Гојко.
Свједок је навео да су тијела брата Гојка, Радомира Јефтића, Жарка и Милована Малешевића, Недељка Мићића, Сретена Јанковића, Манојла Ђуке, Станоје Мирковића и Нове Цветковића са Чемерна довезена војним камионом и поредана у угоститељском објекту у Округлици.
"Тешко је било то гледати, а и тијела су већ почела непријатно мирисати. Ту су била до 12. јуна. Не знам под којим околностима су страдали, а касније сам чуо да је Дурак из Средњег са својом групом био горе", рекао је Ђурић.
На прошлом рочишту свједочио је Радоје Лазендић којем је у нападу на Чемерно убијен син Љубиша, чије је полуизгорјеле посмртне остатке пронашао поред штале Драгана Дамјановића.
Лазендић је рекао да је са петнаестак људи из Округлице отишао на Чемерно јер је сазнао да се тамо нешто дешава, те да је по доласку испред Дамјановићеве куће видио убијену групу људи, међу којима је био Милован Малешевић.
Свједок је навео да је, док је тражио сина, у селу видио тијела поштара Новице Ћетковића, Гојка Ђурђића, Веље Мичића, Ранке и Радојке Дамјановић и њихове мајке, те да су нека тијела била изгорјела, као што је био случај са Станојем Мирковићем. Међу убијенима је препознао и Рајка, Милоша и Ђорђа Буњевца.