Увјећа, херцеговачко село од камена

Постоје још малобројна мјеста гдје је вријеме стало. Тражећи добробити градске удобности, углавном су их сви напустили, а ако је ко и остао и он углавном гледа да оде. Јер сам живот тако тражи.

До села Увјећа, негдје на размеђи Херцеговине и Конавала, и дан данас се једва стиже теренским возилом. Управо због те изолованости и ушушканости, село остаде готово исто као прије једног вијека. О животу овдје посвједочиће још само осамдесетдвогодишња Мила Шупљеглав. Она и њена два сина остадоше до данас једини становници Увјеће. А и они, како кажу, неће још дуго остати.

- Кад сам се ја овдје удала 1965. било је 89 људи у селу. Свака кућа била је пуна. Затекла сам три ђевера, двије заове. Мало по мало, све оде својим путем - прича Мила Шупљеглав.

У дому Шушљеглава увелико се спремају за Божић. Усјечена су три бадњака, а четврти се, кажу, сијече за Нову годину. Јер, још ове године ће славити овдје у селу. Доћи ће, кажу и чланови породице који су у граду. На тај дан, кућа је пуна. Сјећа се Мила и дана када би за Божић долазиле и комшије католици, с оне стране брда, из Конавала. Друговало се, славило и пјевало заједно.

- Све се с годинама промијенило. И људи, и обичаји и навике, и оно што би требало да се мијења, и оно што не би. А животно искуство научило ме је да се до неких вриједности мора држати. Јер ћемо, само тако,  сачувати сами себе - наставља бесједити Мила.

Долазили су овдје и археолози, и новинари, и умјетници, и архитекте, па чак је и Емир Кустурица ту снимао филм. Сви са плановима и идејама, о обнови, о туризму, о много чему. Али још се није нашао начин да се уреди и асвалтира пет километара лошег пута до овог безвременог мјеста. Увјећа ће тако до љета, постати још једно ненастањено херцеговачко село. И још једна пропуштена прилика. Бака Мила ће за божићном трпезом овдје окуптити своје најмилије, и  већ наредни Божић прославити у новој, градској кући. Али са истим жељама и надама.