Осморо дјеце Савковића: Највеће богатство што имамо једни друге!

У дому Савковића осјети се породична срећа и благостање и тако је свих 365 дана у години, посебно током празника јер им се веселе из дубине свог бића. Таман кад вам у животу лађе потону и изгубите вјеру у доброту, јединство, марљивост и породицу, баш тад треба да се сјетите људи који на својим плећима носе огромна домаћинства. Домаћин се млад оженио, па су га и обавезе дочекале онако уз пут, али на све је био спреман и ништа му данас није тешко. 

Многи ће рећи, кућа пуна граје и смијеха. Јутра им почињу рано, а ноћи завршавају исувише касно, али не фали им ништа, довољно су вриједни да се и с највећим потешкоћама лако изборе. Како сами кажу - уз Божију помоћ!

Савковићи нису чекали да им било шта падне с неба. Дејан је одрастао с два млађа брата, а након смрти оца преузео је породични бизнис, тако да су данас надалеко познати њихови ћевапи и роштиљ, те коре за питу.

Ова вриједна породица чврсто вјерује у сваког свог члана. Тако марљиви и добри стуб су домаћинства које расте из дана у дан. Најстарији, шеснаестогодишњи Јован, свакодневно засуче рукаве и помаже родитељима. 

Савковићи поштују туђе, али највише воле своје. Редовно посте сви, иако су прави мајстори за роштиљ. 

Иако мали, већ су научени шта значи породица и знају да имају највеће богатство то што имају једни друге.