Нови кривични закон: Пријети ли затвор послодавцима због рада на црно!

Тешко је утврдити колики је број непријављених радника. Још теже је, чини се, установити колико је због тога оштећен буџет. Приче радника у сивој зони су сличне. Проблем препознају тек кад се разболе или кад дође вријеме за пензију. А тад већ буде касно.

"Радим на црно откако се рат завршио. Радио сам у фирми, али никада нисам био пријављен. И то ако сам био пријављен, било би то само фиктивно, док сам у стварности радио на црно.Нисам могао овјерити ни здравствену књижицу. Да сам био пријављен, за пар година бих могао у ићи пензију", прича је једног радника.

Борба против рада на црно траје годинама. Акценат на овај проблем одлучила је да стави и нова Влада Српске. Измјене појединих закона биће први кораци. Желе да рад на црно буде кривично дјело и да за то буде прописана и затворска казна. Са тим су сагласни и у Унији послодаваца јер им неодговорне колеге чине нелојалну конкуренцију.

"Имам информацију да су поједини послодавци у ладици имали припремљено 2.000 марака, колико износи казна за непријављеног радника. Када би дошла инспекција, платили би казну, након чега би и даље држали непријављеног радника јер им инспекција не би долазила у наредних шест мјесеци до годину дана", рекао је премијер Радован Вишковић. 

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске каже да и сад имамо добре законе само што се не проводе. Контролни органи, додаје, само требају да раде свој посао, а Унија нема ништа против било којег закона којим ће смањити "сиву зону", односно рад на црно.

Премијер Вишковић каже да је дао задатак Министарству правде да проучи садашњи Кривични закон и утврди његове мањкавости, али и сазна зашто се у пракси не проводе неке прописане одредбе. Најављују се и измјене закона о инспекторату.

Жељко Тепавчевић предсједник Конфедерације синдиката Републике Српске наглашава да су они тражили увођење јединственог информационог система у Инспекторат.

"Тражимо и већу заштиту инспектора на терену, али и веће унутрашње контроле рада самих инспектора", додаје Тепавчевић.

Премијер Вишковић каже да би требало дати овашћења одређеном броју инспектора за које ће знати врло мали број људи и који би контролисали, како каже, и своје колеге.

Премијер тврди да је од 100 инспекцијских контрола сада 80 фиктивно, а само 20 суштинско. У Влади кажу да то треба мијењати и сматрају да ће успјех бити ако 30 одсто послодаваца схвати да им се не исплати држати непријављене раднике.