Пашалић: Овогодишњи аграрни буџет око 71 милион КМ
Пашалић је напоменуо да то нису сва средства која су на располагању за ову дјелатност.
"Имамо и средства партнер фонда од око 6.000.000 КМ, имамо доста средстава у различитим пројектима, говоримо о подршци од око 100.000.000 КМ. Ту су и средства за одбрану од поплава, што не иде директно у пољопривреду, али је у функцији заштите пољопривредних усјева", рекао је Пашалић, који је данас посјетио свињогојску фарму Драгана и Рајка Поповића у Палачковцима код Прњавора.
Он је нагласио да је, према подацима ресорног министарства, свињогојство у Републици Српској у експанзији.
"У 2018. години смо имали око 400 произвођача са 14.000 крмача и назимица, годину раније око 200 произвођача и око 9.700 крмача и назимица. За годину дана направљен је значајан искорак у тој производњи, али и у тову свиња. У 2018. години смо имали око 100.000 утовљених свиња, а годину раније 77.000", прецизирао је Пашалић.
Он је додао да, осим помака у производњи, има и одређених проблема.
"Наше свињогојство је угрожено због увоза огромних количина меса из иностранства, прије свега ЕУ, Холандије и Данске. У Републици Српској можемо задовољити своје потребе у великом обиму, али, нажалост, БиХ није испунила услове за извоз црвеног меса у земље ЕУ. Можемо извозити у сусједне земље, прије свега у Србију и Црну Гору", рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Пашалић је нагласио да је циљ министарства да произвођачи свињског меса из Српске продају свој производ на домаћем тржишту, те да би у том случају, уколико се појави потреба за додатним количинама меса, увоз био оправдан.
"Желимо да разговарамо са нашим месопрерађивачима, да покушамо креирати мјере које би њих стимулисале на откуп домаће сировине", рекао је Пашалић.
Он је навео да се у 2019. години подстицајна политика може мијењати само набоље и прецизирао да ће ресорно министарство ове године исплатити по једној крмачи назимици око 70 КМ, а по товној свињи око 40 КМ, што је у нивоу или више него прошле године у зависности да ли је ријеч о увозним грлима или домаћој производњи.
"У 2018. години смо издвојили око 960.000 КМ за производњу назимица и крмача и око 1.200.000 КМ за тов, значи око 2.000.000 до 2.200.000 КМ је намијењено и ове године произвођачима свиња, уз додатне мјере као што је регресирани дизел, набавка механизације, наводњавање и друго", рекао је Пашалић.
Фармер Драган Поповић рекао је да комплетан производ пласирају на домаће тржиште, прије свега у Прњавору и сусједним општинама, а дио у Херцеговини.
Он је навео да услови на тржишту углавном чине уходан систем, зими и у прољеће откупна цијена је добра, у љето осредња, док је у јесен најнеповољнија цијена за произвођаче.
"Важно је створити добре услове на тржишту, а ми произвођачи онда треба да се трудимо да што боље и квалитетније и са што мање трошкова производимо. Свака подршка од државе је добро дошла, остварујемо подстицаје за крмаче, док за остале мјере нисмо конкурисали", додао је Поповић.
Он је напоменуо да је највећи проблем са којима се на овој фарми суочавају мањак обрадивог земљишта.
"Имамо свог земљишта око шест хектара, а обрађујемо око 22 хектара, којима је обухваћено од 12 до 14 парцела, што нам ствара велике трошкове. Укрупњавањем парцела сигурно би се производња лаше одвијала", рекао је Поповић.
Поповићи се на фарми у Палачковцима свињогојством баве од 1995. године, а данас имају 65 крмача.