Траже од Китаровићеве објашњење зашто је уручила орден Белобрајдићевој

Захтјев Иницијативе младих за људска права преносимо у цијелости:

"Предсједнице, због чега сте одликовали Тању Белобрајдић?

Одлуком од 28. новембра 2018. године Колинда Грабар Китаровић одликовала је Тању Белобрајдић "за посебне заслуге за Републику Хрватску стечене у рату", пише index.hr.

О контроверзама везаним за Тању Белобрајдић и потенцијалним кршењима људских права током деведесетих година прошлог вијека у Војно-истражном центру Лора писали су бројни угледни новинари и независни истраживачи.

Осим тога, Далматински комитет за људска права 2009. године државним је тијелима поднио кривичну пријаву против Белобрајдићеве због "основане сумње да је у раздобљу од почетка априла до средине августа 1992. године у простору ВИЦ Лора у Сплиту, у којем су били смјештени ратни заробљеници српске националности, ове брутално премлаћивала, мучила и вријеђала њихово о достојанство увредљивим и одвратним поступцима, користећи утицај који је очито дијелом црпила из чињенице што је била супруга команданта логора, позивала је и подстицала на почињење описаних недјела и друге затворске стражаре, што су они беспоговорно извршавали".

Двадесет и четири заробљеника, чија се имена налазе у споменутој пријави, нису имали прилику да изнесу пред судом своју страну приче јер је надлежно Државно тужилаштво пријаву одбацило. Тужилаштво Републике Хрватске је прије годину дана затражило да надлежно жупанијско Државно тужилаштво преиспита своју одлуку. Међутим, одговора о даљњем току истраге, према Иницијативиним сазнањима, нема.

Упркос постојању одређеног броја пресуда, цјелокупни судски епилог о томе што се догађало у Лори за вријеме рата, а у вези са противправним затварањима и мучењима цивила углавном српске националности и злостављањима заробљених ратних заробљеника, до данас не постоји. Јавност је слабо до нимало информисана о злочинима који су се деведесетих догађали у центру Сплита, а државни и локални тужиоци о томе годинама ћуте. Управо зато, важно је да предсједница одговори на постављено питање, те тако допринесе суочавању с оним што се догађало у наведеном периоду".

Двадесет и четири заробљеника, чија се имена налазе у споменутој пријави, нису имали прилику да изнесу пред судом своју страну приче јер је надлежно Државно тужилаштво пријаву одбацило. Тужилаштво Републике Хрватске је прије годину дана затражило да надлежно жупанијско Државно тужилаштво преиспита своју одлуку. Међутим, одговора о даљњем току истраге, према Иницијативиним сазнањима, нема.

Упркос постојању одређеног броја пресуда, цјелокупни судски епилог о томе што се догађало у Лори за вријеме рата, а у вези са противправним затварањима и мучењима цивила углавном српске националности и злостављањима ратних заробљеника, до данас не постоји. Јавност је слабо до нимало информисана о злочинима који су се деведесетих догађали у центру Сплита, а државни и локални тужиоци о томе годинама ћуте. Управо зато, важно је да предсједница одговори на постављено питање, те тако допринесе суочавању с оним што се догађало у наведеном периоду".