Рат у БиХ - фактор исламског екстремизма на Косову и Метохији
У тексту под насловом "Исламски екстремизам на Косову и тренутне одговарајуће околности" подсјећа се да је током деведесетих година прошлог вијека ситуација на Косову и Метохији и Албанији била окарактерисана политичким тензијама, дубоком економском кризом и немоћи исправног функционисања система.
Аутор подсјећа да након што је Албанија добила пуноправно чланство у ОИК-у, албанске власти почеле су са издавањем виза држављанима арапских земаља или чак нису морали ни да подносе захтјев, а што је отворило пут за несметан прилив радикалних исламистичких терористичких структура из арапског свијета на територију Албаније, Косова и Метохије и генерално подручје Балкана.
"По избијању рата у БиХ услиједио је организован прилив муџахедина, који су се прије тога борили у Авганистану у рату са Русијом и они су појачали радикализацију цјелокупне муслиманске популације на територији бивше Југославије", наводи се у тексту.
Исти извор истиче да је након повлачења совјетских војника и проглашења "Исламске државе Авганистана" 1992. године мисија више хиљада муџахедина у тој земљи завршена.
"Ти муџахедини, које финансирају арапски кругови, почели су масовно да пристижу у БиХ како би остварили своје џихадистичке амбиције и ширили вјерску идеологију што ће помоћи одређеним арапским државама да прошире своју сферу утицаја на Балкану", наводи се у тексту.
Исти извор додаје да су они, након што је рат завршен, депортовани из БиХ а неки су дошли до руководећих позиција у различитим међународним терористичким организацијама.
Међу њима је Калид Шеик Мохамед који је осмислио терористички напад на САД 2001. године, а други је Рамзи бин ел Шиб који је био члан ћелије у Хамбургу која је припремила напад на САД 2001. године.
Према неким процјенама, у БиХ је током рата ушло око 5.000 џихадиста, од којих неки и даље живе у БиХ, а други су се придружили џихадистичким покретима у Авганистану, Пакистану и на Блиском истоку
У тексту се наводи да су 1990. године у Албанију почели да пристижу чланови исламских невладиних организација са Блиског истока како би оживјели ислам дијељењем различитог вјерског материјала и помоћи.
По избијању рата у БиХ, оружаног сукоба у Албанији 1997. године и почетка сукоба на Косову и Метохији 1999. године и касније рата у Македонији створени су сви предуслови за неконтролисан улазак више десетина припадника исламских организација са Блиског истока и за њихове деструктивне активности у свим подручјима насељеним муслиманима на Балкану, наводи овај портал.
Ове "вјерске" или "хуманитарне" организације промовисале су нову радикалну вјерску идеологију, а у те организације спадају Међународна исламска хуманитарна организација /ИИРО/, затим Арапско-албанска исламска банка, те Фондација "Мувафак".
Међународну исламску хуманитарну организацију основао је саудијски краљ Калид бин Абд ел Азиз и она је дио ОИК-а, наводи се у тексту и додаје да је ова организација прва своје врсте којој је дозвољен улаз у Албанију. "Такође, представници ових компанија покренули су деструктивне активности финансирањем ширења радикалне исламистичке идеологије кроз различите хуманитарне стимулације", истиче се у тексту.
У тексту се подсјећа да је Арапско-албанска исламска банка обећала по доласку у Албанију 1992. године значајне зајмове за обнову и економски развој земље. "Међутим, умјесто тога банка је искључиво финансирала изградњу више стотина џамија и вјерску обуку више хиљада младих Албанаца. Обука се одвијала широм Албаније, али и у различитим исламским центрима у Турској, Саудијској Арабији, Египту, Малезији, Пакистану..", истиче аутор.
Фондација "Мувафак" везује се за Осаму бин Ладена који је посјетио Албанију 1994. године када је ова фондација и отворена.
Фондација, којим је предсједавао Јасин Абдулах Физедин ел Кади, радила је на ширењу селафијске доктрине у Албанији.
Други огранци ове организације налазе се у БиХ, Пакистану, Судану и Сомалији и они се баве налажењем финансијских ресурса за подршку међународним терористичким активностима, закључује се у тексту.