Повећањем конкурентности и продуктивности привреде до већих плата (ВИДЕО)
Он је, излажући Програм Владе Републике Српске за период 2018-2022. година, рекао да би смањење оптерећења привреде требало у значајној мјери да повећа конкурентност привреде Републике Српске.
Посебна пажња, како је истакнуто у експозеу, биће посвећена проблему сиве економије кроз планске и редовне контроле пословања привредних субјеката, контроле исплате плата запосленима, те праћење и објављивање података о просјечним примањима и добити по привредним гранама.
"Успоставићемо једноставнији и ефикаснији систем фискализације који подразумијева пренос података са фискалног уређаја путем интернета у реалном времену, а то неће створити додатне обавезе привредним субјектима, јер ће реформа бити финансирана из буџета Републике. Анализе показују да је посебан извор сиве економије везан за исплату плата `на руке`, што представља извлачење добити из предузећа, која је опорезована само са десет одсто. Због тога ћемо заједно са Владом ФБиХ радити на поновном увођењу опорезивања дивиденде", рекао је Вишковић.
У циљу олакшања пословања привреди кроз смањење административне оптерећености, истакао је Вишковић, биће извршена реформа Инспектората Републике Српске, обједињујући све инспекције у Републици.
"Тиме ће бити избјегнуте дупле контроле, односно преклапање надлежности општинских и републичких инспекција, а рад Инспектората учињен ефикаснијим и ефективнијим. Сузбијањем сиве економије и редефинисањем пореске политике отвара се простор за повећање плата запослених, односно стимулишу се послодавци да исплаћују веће плате", нагласио је Вишковић.
Према његовим ријечима, питање подстицаја биће системски ријешено доношењем закона о подстицајима.
"Тим законом ће се дефинисати врсте и обим подстицаја, услови за добијање ове врсте подршке, субјекти који остварују право на подстицаје и аутоматизовати поступак расподјеле сходно испуњеним условима, односно креираћемо регистра свих подстицаја", навео је Вишковић и додао да је потребно пронаћи нову улогу Инвестицоно-развојне банке и Гарантног фонда Републике Српске.
Мандатар је у експозеу истакао да је домаће тржишта капитала и новца у претходних седам година било значајан извор за обезбјеђење финансирања и подршку ликвидности буџету Српске кроз дужничке хартије од вриједности.
"Међутим, тржиште власничких хартија од вриједности није имало своју кључну улогу, односно није било искоришћено као најповољнији извор додатног капитала за развој привредних друштава. Намјера Владе јесте да кроз нове производе и додатну едукацију на тржишту власничких хартија од вриједности, тржиште учинимо привлачнијим, а процедуре ефикаснијим и ефективнијим, омогућавајући да се и награђивање радника врши кроз учешће у власништву привредних друштава", рекао је Вишковић.
Говорећи о мјерама у свакој од грана привреде, мандатар је истакао да је у области пољопривреде и прехрамбене индустрије циљ организовање системски подржане домаће примарне пољопривредне производње и прехрамбене индустрије.
"У области дрвопрерађивачке индустрије наш циљ је да повећамо степен обраде производа дрвопрерађивача, који ће бити извозно оријентисани и који ће производњу заснивати на савременим технологијама са квалитетним и добро плаћеним кадром", истакао је Вишковић.
У експозеу је наведено да је циљ у области металске и електро индустрије повећање конкуретности домаћих произвођача и њихових извозних перформанси, а у сектору индустрије текстила, коже и обуће подизање ефикасности и конкурентности кроз технолошки развој и развој конкурентне базне индустрије и властитог производа.
"У области грађевинарства и индустрије грађевинског материјала наш циљ је јачање конкурентности уз коришћење сопствених ресурса, с крајњим циљем да област грађевинарства постане иновативна и задовољава потребе грађана и економије Српске", нагласио је Вишковић.
Говорећи о плановима у области енергетике, Вишковић је навео да Мјешовити холдинг "Електропривреда Републике Српске" мора да унифицира и оптимизира своје радне процесе и организацију, прилагођену отвореној конкуренцији на слободном тржишту електричне енергије у складу са Трећим енергетским пакетом Европске уније.
Као најзначајније инвестиција у области енергетике које су у току реализације или ће бити реализоване, мандатар је навео изградњу хидроелектрана Дабар, Требиње, Дубровник два, Бук Бијела, Фоча и Паунци.
"У области трговине као стратешки циљеви идентификовано је стварање ефикасног институционалног и законодавног оквира за развој трговине и унапређење и стимулисање конкурентности домаћих привредних друштава и њихових производа", истакао је Вишковић.
Говорећи о области туризма, мандатар је рекао да је циљ Владе Српске да изузетан природни и културни потенцијал стави у функцију туристичке понуде и усклади га са модерним захтјевима свјетског тржишта.
"Изградња саобраћајне инфраструктуре биће кључни приоритет Владе, а прије свега мислим на изградњу мреже аутопутева, брзих путева, обилазница око већих градова, мостова, рехабилитацију путне и жељезничке мреже, као и реструктуирање и модернизацију жељезничке инфраструктуре", рекао је Вишковић.
Повезане вијести: