Све више земаља тражи забрану конзумирања енергетских напитака
Према процјенама Свјетске здравствене организације, око 68 одсто адолесцената и 18 одсто дјеце редовно конзумира енергетска пића.
У Европи млади, просјечно, мјесечно попију око два литра, а неки и до седам литара ових напитака.
На британском тржишту је 2006-2014. године продаја енергетских пића повећана за 155 одсто.
Литванија и Летонија су већ обуставиле продају 2014, односно 2016. године, а Велика Британија је све ближа томе.
Европска комисија поручује да је ограничавање продаје енергетских напитака питање законодавства сваке чланице и да у то нема намјеру да се мијеша.
Истраживање спроведено у Канади на око 2.000 особа у доби између 12 и 14 година утврдило је да је око 74 одсто њих конзумирало енергетске напитке.
Више од 55 одсто конзумената потврдило је да је имало најмање једну нуспојаву.
Чак 25 одсто љубитеља енергетских напитака имало је повећан број откуцаја срца, 24 одсто проблеме са спавањем, 18 одсто главобоље, пет одсто мучнине и повраћање, а 3,6 одсто болове у грудима.
Енергетски напици садрже јаке стимулансе, највише кофеин, који у кратком року подиже ниво будности, пажње и изазива побуђеност.
Међутим, кроз дуже вријеме, када дејство напитака попусти, могу изазвати осјећај умора и исцрпљености.
Истраживање које је спровео Универзитет Јејл показује да је вјероватноћа појаве хиперактивности или мањка концентрације око 66 одсто већа код дјеце која редовно конзумирају енергетске напитке, наводе научни портали.
Извор: СРНА