Роберт Просинечки за РТРС: Репрезентација отворена за све таленте (ФОТО)
Легенда југословенског, клупског и репрезентативног фудбала, актуелни селектор фудбалске репрезентације БиХ, Просинечки посјетио је нашу кућу и у опуштеном разговору говорио о бх. репрезентацији, шансама Звезде и Партизана у шеснаестини финала Лиге Европе, Хрватске и Србије на Свјетском првенству у Русији и другим темама, својој каријери, слободном времену...
РТРС: Почетком јануара преузели сте селекторску функцију у фудбалској репрезентацији БиХ. Шта вас је мотивисало да преузмете национални тим БиХ и каква су Вам очекивања за наредни период?
ПРОСИНЕЧКИ: Мотиви и жеље су заиста велике. БиХ има сјајну репрезентацију, добре играче и мој циљ је био да преузмем селекторско мјесто у репрезентацији. Сматрам то великим изазовом и имам амбиције да БиХ одведем на једно велико такмичење, а наредно велико такмичење је Европско првенство 2020. године.
РТРС: Јесте ли упознати са ситуацијом у домаћем фудбалу и да ли ће на Вашим репрезентативним списковима бити мјеста за играче из Републике Српске?
ПРОСИНЕЧКИ: Ово је мој редован посао и према томе стално ћу бити присутан у земљи када крене други дио сезоне у Премијер лиги БиХ, тако да ћу кроз лигу пратити играче, посебно млађе који долазе на фудбалску сцену и они који се буду показали у најбољем свјетлу, заслужиће позив у национални тим, без обзира одакле они долазили и у којем клубу играли. Уз овај број играча који тренутно имамо, свакако ће бити мјеста за новајлије, а ја са тим немам никаквих проблема. Сматрам да су млади играчи који долазе, будућност нашег фудбала на овим просторима.
РТРС: Поред селекторског посла који сте радили у репрезентацији Азербејџана и као помоћник селектора Хрватске, водили сте и велике клубове, Црвену звезду и турски Кајзериспор. Који посао за Вас представља већи изазов и задовољство, селекторски или онај тренерски у клубу?
ПРОСИНЕЧКИ: Ради се о двије потпуно различите фудбалске концепције. Посао у клубу захтијева свакодневан рад и ангажман, док је селекторски посао потпуно другачији. Био сам селектор Азербејџана три године и видио да је то доста другачије од рада у клубу. За национални тим бираш талентоване играче широм неке земље и ван ње и немате пуно времена за припреме и анализе, као што то имате у клубу. Због календара такмичења, пропуштене шансе у репрезентацији много скупље се плаћају.
РТРС: Прекретница у Вашој играчкој каријери свакако је одлазак из загребачког Динама у Црвену звезду 1987. године гдје сте за четири сезоне одиграли 117 утакмица и постигли 24 гола. Све се то догодило због неспоразума са тадашњим тренером Мирославом Ћиром Блажевићем. Шта Вам је из тог периода остало у најљепшем, а шта у најлошијем сјећању?
ПРОСИНЕЧКИ: То су почеци моје каријере гдје сам се из Загреба преселио у Београд и на крају направио каријеру коју сам направио. То је била одскочна даска за даље, тако да сам након тога отишао у један од највећих клубова на свијету, Реал из Мадрида. Црвена звезда и период играња у њој, када смо 1991. године освојили Куп европских шампиона најљепши је период у мојој каријери. Што се тиче лоших ствари, нисам их пуно имао. Издвојио бих тежу повреду у Реалу када нисам могао годину дана заиграти фудбал.
РТРС: Црвена звезда и Партизан након 25 година "презимили" су у Европи. Какве су шансе ова два тима у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против ЦСКА, односно Викторије из Плзења?
ПРОСИНЕЧКИ: Сигурно је велика ствар што су и Звезда и Партизан дочекали прољеће у Европи након дуго времена. Дошли су међу 16 најбољих екипа и нити једној екипи даље неће бити лако. Црвена звезда за нијансу је извукла незгоднијег противника. ЦСКА је дуго био редован учесник Лиге шампиона, тако да, сасвим сам сигуран, београдске црвено-беле очекује изузетно тешка утакмица. Звезда у задње вријеме игра све боље и кроз врло тешку групу, поред Арсенала и Келна, прошла је даље. Због тога сви вјерујемо да би се и наредна препрека у виду ЦСКА могла савладати. Партизан је извукао нешто слабијег противника, иако сматрам да у нокаут фази Лиге Европе нема слабих противника. У сваком случају, сматрам да ће им бити нешто лакши пут до осмине финала.
РТРС: Ближи се Свјетско првенство у Русији у јуну. Тамо су се пласирале Србија и Хрватска. Која су Ваша очекивања од ове двије репрезентације?
ПРОСИНЕЧКИ: У Хрватској се доста прича о овој генерацији репрезентативаца. Ово је репрезентација која је скуп играча који играју у најбољим клубовима у Европи и свијету. Од Хрватске се најмање очекује да прође групу, што је и нормално, али жеље за великим резултатом сигурно су присутне код свих. Србија се дуго није пласирала на неко велико такмичење. Након осам година, поново је дошла на сцену - на Свјетско првенство. Српска репрезентација има доста тешку групу. Ту је ипак дугогодишњи свјетски првак Бразил, који евидентно није само фаворит у групи, него и један од фаворита за освајање Мундијала у Русији.Такође, ту је Швајцарска која је посљедњих година доста напредовала, јер им играчи играју у великим клубовима. Швајцарци имају сјајну генерацију, тако да ће Србији бити изузетно тешко у групи.
РТРС: Шта радите у слободно вријеме када нисте окупирани фудбалом?
ПРОСИНЕЧКИ: Не желим да звучи као клише, али мој живот је само фудбал. Поред тога, када имам бар мало слободног времена, заједно са супругом волим да погледам неки добар филм и послушам квалитетну музику, углавном рок, али не кријем да волим и старије народњаке, наравно, када то професионалне обавезе дозволе. Углавном, сасвим сам мало слободан.
Роберт Просинечки рођен је 12. јануара 1969. у Филинген-Швенингену у Њемачкој.
Бивши је југословенски и хрватски фудбалер и репрезентативац и фудбалски тренер. Познат је као члан генерације Црвене звезде која је освојила Куп европских Шампиона. За Црвену звезду је наступао од 1987. до 1991. године и у клубу оставио неизбрисив траг сјајним партијама и ефектним головима. Био је тренер Црвене звезде.
Почео је да се бави фудбалом у загребачком Динаму гдје је запажен као таленат и већ са 18 година игра у првом тиму.
Након несугласица с тренером Мирославом Ћиром Блажевићем који је изјавио да ће "појести тренерску диплому" ако Просинечки постане играч, одлази у Црвену звезду.
Проглашен је најбољим играчем Свјетског првенства за фудбалере до 20 година 1987. године у Чилеу, гдје је Југославија била побједник.
За репрезентацију Хрватске одиграо је 49 утакмица и постигао 10 голова, а за Југославију 15 утакмица уз 4 гола. Први гол у дресу Југославије дао је против Грчке 20. септембра 1989. у пријатељској утакмици. Играо је за Југославију на Свјетском првенству 1990, а за Хрватску на Европском првенству 1996. и Свјетским првенствима 1998. и 2002. године.
Аутор: С. Јањић/РТРС
Фото: Г. Курузовић