Кесић: Америчке санкције Додику биће укинуте 2018. године
"Вјерујте, то је сада већ техничко питање. Чекали смо да се на одређене позиције поставе нови људи. Ту се тренутно ради о три човјека, секретара. Двојица су већ именована. Трећег чекамо на мјесто у Министарству финансија. Значи, имамо све више људи који заступају нову политику, а која је на руку предсједнику Додику. Када се они именују, стварају се услови да наши адвокати направе захтјев да се крене у процедуру укидања санкција", истакао је Кесић, у специјаном интервјуу за наш портал.
РТРС: И Морин Кормак могла би у јануару да напусти БиХ. Престаје јој мандат америчког амбасадора, а нема информација да би могао да буде продужен"?
КЕСИЋ: Нема још званичне потврде о њеном одласку, али је за очекивати да се то деси, јер не одлазе амерички амбасадори само из БиХ. Те промјене се дешавају у цијелом свијету. Међутим, на многим тим њиховим мјестима још нема замјенских кандидата, тако да је могуће да одласком Кормакове, амбасадорско мјесто неко вријеме остане празно. Трампова администрација је успорила процес именовања амбасадора, па је неизвјесно када ће се именовати нови. Неће бити празна само амбасадорска мјеста, ту су и друге позиције, помоћни секретари, замјеници, подсекретари...
РТРС: Познато је да је било много неусаглашених ставова између предсједника Додика и Кормакове?!
КЕСИЋ: Тачно. Имали су они несугласице од доласка Кормакове на мјесто америчког амбасадора у БиХ. Није се жељела држати споразума, који се односио на бољу и позитивнију радну атмосферу, тачније на градњу и повјерење са Бошњацима у Српској. Такође, Кормакова је дошла са теретом и предрасудама претходног амбасадора Патрика Муна, који је био много агресиван. Све је радио против интереса РС. Увео је један период напетости у односима са Српском. Насјела је на политику која није показивала резултате, али није могла да изађе из тог зачараног круга. С друге стране, Кормакова је засигурно доприњела и лошој слици предсједника Додика у САД.
РТРС: Међутим, то се сада мијења са Трамповом администрацијом?!
КЕСИЋ: То се већ промијенило. У америчким круговима гдје имам контакте и сарадњу, на Додика гледају са поштовањем. Претходне администрације, од Клинтонове до Обамине, сви су били везани за глобализам. То је била идеологија која се гурала, стварало се савезништво са Џорџом Сорошом и његовом фондацијом. Била је уска сарадња између америчких фондација, невладиних организација, Стејт департмента и Сороша, на пројекту изградње либералне демократије и грађанског друштва. То се није дешавало само у САД, већ и у цијелом свијету. Сада је дошла нова администрација која на Сороша гледа првенствено као непријатеља, тачније Трамповог непријатеља. Тај човјек улаже огромна средства на његово рушење. Е сада, какве то везе има са Додиком?! Па у овој причи око Сороша, предсједник Републике Српске доживљава се као херој, јер он од почетка није за његову политику, ону глобалистичку, којој се противи и Трамп. Они који су блиски Трампу, Додика сада не гледају у негативном контексту, а због чега га је претходна администарција санкционисала.
РТРС: На шта конкретно мислите?
КЕСИЋ: Спољна политика у Америци се ствара на темељу кључних чињеница. Трамп је рекао: “Прво Америка, па све друго. Рјешавамо своје проблеме. Немојте очекивати да се ми бавимо вашим стварима“. Казао је и да се неће мијешати у унутрашњу политику других земаља, јер за то немају времена. Сви су то тумачили као Трампово повлачење. Важно је и то што Трамп наглашава да је јако битно да се гради партнерство са Русијом и Кином. Све наведено је повољно за Републику Српску, јер се мијења оквир за америчку спољну политику. Српска са дјеловањем ове администрације је у повољнијем положају. САД цијени политичаре у Европи који су рекли “не“ и чврсто одбили глобалистичку политику, штитећи свој народ. Додик је то урадио и очито је да се из дана у дан мијења поглед на његов тренутни статус који има у САД. Парадокс је да је управо због тих ставова добио санкције, јер није хтио да попусти пред притисцима Вашингтона и Брисела.
РТРС: Представници Српске раније су од нове америчке администрације тражили да се у Савјету безбједности УН донесе нова резолуција о БиХ, а да се садашња стави по страни, како би се отворио процес затварања Канцеларије високог представника?
КЕСИЋ: Нема ту великог помака, али видимо да постоји расположење да се ради на том питању. Многи се плаше да би одласком високог представника могло доћи до дестабилизације у БиХ. С друге стране, још су у америчкој амбасади људи који су били и око претходне администрације, а који су се залагали за унитарну БиХ. Зато је тешко повјеровати да би они могли подржати неки други концепт, посебно овај који се односи на одлазак високог представника. Ипак, тај кадар се мијења, тако да може доћи до промјене. За БиХ одлазак високог представника била би велика ствар. Отворила би се могућност за договор легитимних представника сва три народа. Управо то ствара повољан терен да ова напаћена земља опстане с тим што би се вратила на темељ Дејтонског споразума, онако како је он написан и како су га сви потписали.
РТРС: Република Српска има предсједника који је смогао снаге да се супротстави високом представнику у БиХ?
КЕСИЋ: Многи су говорили да је немогуће било казати "не" високом представнику и амортизовати његова тзв. бонска овлаштења. Међутим, предсједник Додик је био први политички лидер који је рекао "не" и који је показао да се некада вриједи борити за оно што многи мисле да је нереално и неоствариво. Додик је препознао тај тренутак. Високи представник је сада маргинализован и постао је споредан фактор. Послије Додика, многи су скупили храбрости да се супротставе. Познат је моменат када се десила конфронтација између тада премијера Додика и Мирослава Лајчака. Након тог Додиковог историјског “не“, дошли смо до тога да је сада високи представник изгубио потпуно смисао за останак на овим просторима. Нјегово мишљење више није толико битно. Подсјетимо, од стране високог представника учињена је највећа деструкција, насилно, нелегално и против међународног закона мијењао је Дејтонски споразум против вође српског и хрватског народа, те без сагласности институција Републике Српске. Због тога кад-тад то све мора да падне у води, то је темељ изграђен на пијеску.
РТРС: У неким сегментима наводило се и да Додик крши Дејтонски мировни споразум, иако га он заправо покушава да сачува од комплетног бошњачког политичког корпуса, првенствено Бакира Изетбеговића, али и Валентина Инцка и још неких представника међународне заједнице?! Чини се да се сада то мијења?
КЕСИЋ: Америку интересује Дејтонски споразум, јер он гарантује стабилност. Али нешто што су они тек сада почели да схватају, јесте да је он нелегално измијењен. Схватају да је то основни проблем у БиХ. Важно је рећи да су и Хрвати отворили своје представништво у Вашингтону. Када се тамо чује и њихов глас, тачније незадовољство, свима ће бити јасно шта се дешавало и због чега су настали проблеми. Јасно је сада да се жели створити унитарна БиХ, да се игнорише Дејтонски и Вашингтонски споразум, те да се крши основна гаранција за људска права. У Вашингтону се поглед на БиХ мијења, много критичније се гледа и размишља о овој земљи, што РС отвара простор за дјеловање. Подсјетимо, предсједник Додик је добио санкције и због наводног непоштовања институције БиХ, а везано за одлуку Уставног суда о Дану Републике. Али сада се види да се то мијења. Ево ми ћемо за мјесец дана поново да славимо Дан Републике. Вјерујте, неће бити притиска као прошле године. Доскоро је претходна администрација кројила игру која је ишла на штету Републике Српске. Сада је дугачија ситуација. Стара администрација је на неки начин жељела да казни Додика због непоштовања њихове жеље о централизованој БиХ, као и због приче о отцјепљењу Српске. Сада видимо да код Трампа постоји висок ниво толеранције за политичаре, који говоре о потреби изласка из Европске уније. Обамина администрација би одмах пријетила тим политичарима, међутим Трамп на то тако не гледа. Тиме је и на страни Републике Српске.
РТРС: Одлази ли Брајан Хојт Ји?
КЕСИЋ: Знам да треба да иде за амбасадора у Македонији. И њему и Македонцима желим срећу. Драго ми је да се тај човјек више неће бавити Српском. Он је сам себе поставио као портпарола једне старе политике, која је супротна политици Трампове администрације. Нјегови ставови су у сукобу спољне политике коју амерички предсједник жели да изгради. Својим одласком олакшава ситуацију у САД када су интереси РС у питању.
РТРС: Ипак, Рекс Тилерсен остаје државни секретар САД?!
КЕСИЋ: Секретар Тилерсен добио је задатак да реформише Стејт департмент. Сада видимо да је кренуо са озбиљном причом. Прво је одлучио да смањи број запослених. Даље, у његовом дјеловању видљиво је да се Америка неће мјешати у унутрашња питања, људи могу да живе и у другим системима, тачније систему либералне демократије. У том новом контексту спољне политике Јиа има простора за нове идеологије, политичке системе. Тако да је Тилерсен отворио врата новој политици погодној и за Републику Српску.
Извор: Бојана Милаковић/РТРС