Анемија, сиптоми и лијечење
Свјетска здравствена организација је објавила да је недостатак жељеза водећи прехрамбени поремећај у свијету. Нагађа се да чак 80% особа има мањак жељеза, а 30% њих је анемично. Већина тих особа су у сиромашним земљама трећег свијета али анемија је честа појава и у богатијим земљама.
Анемија настаје постепено зато што тијело чува залихе жељеза. Мањком жељеза у прехрани те залихе се полако троше до тренутка када тијело више не може осигурати довољне количине жељеза у крви. Анемија је стога поодмакла фаза недостатка жељеза.
Симптоми анемије
Осјећај умора и слабости
Потешкоће при послу или у школи због лоше концентрације
Спор ментални или друштвени развој у дјетињству
Потешкоће у очувању тјелесне температуре
Ослабљен имунитет
Упала језика или глоситис
Низак крвни притисак
Убрзан рад срца
Блиједа кожа је такође један од знакова анемије али није толико поуздан знак због тога што неке особе имају тамну пут по природи и не морају бити блиједе ако имају анемију. Исто тако ако је особа природно свјетлије пути не мора значити да је анемична.
Узроци малокрвности
Анемија се може десити због:
слабог уноса жељеза кроз прехрану
поремећаја у апсорпцији жељеза
мањка витамина Б12 због лоше апсорпције или уноса
мањка фолне киселине
великог губитка крви
озбиљнијих стања попут рака, хемолизе, леукемије или крвног поремећаја српастих станица
Особе које су под највећим ризиком за развој анемије су: жене у доби за рађање дјеце, труднице, недоношчад, предшколска дјеца и дјевојке у тинејџерским годинама. Под ризиком су зато што имају повећане потребе за жељезом. Жене током менструације могу изгубити приличне количине жељеза.
Одрасли мушкарци и жене у менопаузи имају најмањи ризик за развој анемије.
Бубрежни болесници на дијализи и особе са болестима пробавног тракта (целијакија, Кронова болест) су такођер под великим ризиком за развој анемије.
Лијечење
Малокрвност се лијечи оралним суплементима жељеза који су најчешће у таблетама или капсулама, али могу бити и течни. Течни суплементи жељеза су обично лакши за стомак али могу потамнити боју зуба дужим кориштењем. Најбоље их је прогутати тако да што мање додирују зубе, са чашом воде.
Жељезо узимајте под надзором лијечника јер превише жељеза може бити опасно.
Здравим особама је довољна разноврсна прехрана да излијече анемију. Хране које су богате жељезом су: пилећа јетрица, грах, шпинат, каменице, дагње, пуретина, туњевина, говедина, пилетина, грожђице. Витамин Ц поспјешује апсорпцију жељеза тако да уз оброк можете попити чашу наранчина сока и боље искористити жељезо које сте унијели.
Месни производи су бољи као извор жељеза него биљни из разлога што присутност протеина такође побољшава апсорпцију жељеза. Кофеин, калциј и танин из чаја умањују апсорпцију жељеза.
Препоручене дневне количине жељеза
Ове количине овисе о вашој доби и сполу:
7-12 мјесеци – 11мг
1-3 године – 7мг
4-8 година – 10мг
9-13 година – 8мг
14-18 година – 11мг (15мг за жене)
19-50 година – 8мг (18мг за жене)
51 и више година – 8мг
Труднице – 27мг
Особе које имају редовну физичку активност попут трчања, пливања или бициклизма имају за 30% веће потребе за жељезом него особе које су мање активне.