Србија добија банку репродуктивних ћелија и ткива
Примјена овог закона омогућиће брачним и ванбрачним партнерима, женама без партнера или појединцима да чувају своје репродуктивне ћелије за будућу потпомогнуту оплодњу, која ће бити доступнија онима који желе потомство, а која ће помоћи и у борби за демографски опоравак земље.
Супружници или ванбрачни партнери имају могућност даровања ембриона који су настали у поступку вантјелесне оплодње, а од којих су одустали, уз обавезно спровођење процедуре, која подразумијева и правно и психо-социјално савјетовање.
Даривање репродуктивних ћелија или ембриона је добровољно, а неће се наплаћивати паровима који их буду користили за добијање потомства.
Право на чување репродуктивних ћелија, односно ткива имаће и малољетници за које постоји опасност да ће трајно остати неплодни због медицинских разлога.
Закон утврђује и правила рада и државних и приватних клиника, банака дарованих репродуктивних ћелија и ембриона, управе за биомедицине и инспекцијске службе.
Дефинисани су и поступци добијања, обраде, испитивања и расподјеле репродуктивних ћелија, њиховог продуженог чувања, правила њиховог увоза и извоза, мјере надзора и инспекције у центрима који се баве потпомогнутом оплодњом.
Замрзавањем ембриона парови ће имати могућност да чувају ембрионе из претходних покушаја вантелесне оплодње и да из искористе у наредном поступку.
Новим законом и даље је забрањено сурогат материнство, прије свега због могућности злоупотребе.
Посланици су усвојили и Закон о трансфузијској медицини, који предвиђа да умјесто досадашњих 47 болничких банака крви трансфузиолошких служби у Србији буду само четири овлашћена центра за прикупљање, обраду, тестирање и дистрибуцију крви.
Центри ће бити у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу, а биће повезани информационим системом како међусобно, тако и са свим болницама.
Извор: СРНА