Прича о Слободану Марковићу или како снажна воља помјера границе (ВИДЕО)
Двадесетшестогодишњи Слободан Марковић, професор српског језика и књижевности, однедавно ради у струци и већ је омиљен међу ученицима. Завирили смо у дневник, и увјерили се да разлог професорове популарности није олако давање добрих оцјена.
Ученици кажу да је на његовим часовима опуштена атмосфера, да се шале, смију, наводи их да сами исправљају своје грешке.
-Ја њих разумијем и ту њихову недисциплину и то што не воле школу и не воле да уче. Ја то исто ништа нисам волио кад сам био у њиховим годинама, прича професор Слободан.
- Стварно тежим томе да кад разговарамо да не буде само суво градиво за оцјену, него да покушам да их нешто научим из живота, додаје професор.
По завршетку факултета Слободан уписује други циклус студија, не очекујући запослење. Ипак, уредно се пријављивао на конкурсе.
- Сриједом узмеш огласе и читаш и онда гдје буде -ту шаљеш. Размишљао сам чак да идем и у Калиновик, негдје гдје је јако далеко, гдје никог живог не знам, прича нам Слободан како је тражио посао.
До посла путује таксијем, који је Град Бањалука прилагодио за лица са инвалидитетом. Дио трошкова покрива и школа, која тренутно нема ријешен архитектонски приступ, али су кабинет за српски језик смјестили у приземљу.
- Морам да захвалим њима зато што су ми помогли око ових техничких ствари. Од првог дана потпуно миизлазе у сусрет, без икакве кочнице у својим главама, каже Слободан.
Стилови писања – била је тема овог часа. Разлика између новинарског текста и књижевног дјела. Учи их да је новинарство извјештавање о радњи, догађају, чињеницама – без поруке.
Данас правимо изузетак, баш као што је и актер наше приче.
- Ако било ко од њих и било кад се нађе у било каквом проблему, који се у тренутку чини већи од њих самих, да у ствари то није такое и да човјек у ствари себи ствара и разрјешава све могуће врсте проблема. Из живота се може извући 100 одсто, порука је младог храброг професора.
Да воља помјера стијене. Овакви хероји данашњице подсјете нас, с времена на вријеме, да све можемо постићи.