Шкулић: Изетбеговићев захтјев за ревизију-правно шибицарење
Он наводи да су познаваоци овог случаја сагласни да нема нових битних чињеница, па ни у постуку који се у Хагу води против генерала Ратка Младића.
Према његовим ријечима, чак и да су у том поступку изнесене било какве нове чињенице од битног значаја, оне су до правоснажне пресуде на нивоу тужиочеве хипотезе, јер и за генерала Младића важи претпоставка невиности, а њему још није изречена ни првостепена пресуда.
"Посебно је бизарно питање овлашћења за иницирање ревизије. Они који пошто-пото желе ново `међудржавно парничење` служе се неком врстом `правног шибицарења` и надриписарског трика, тврдећи да овлашћење својевремено дато заступнику БиХ да поднесе тужбу аутоматски важи и за подношење ревизионог захтева", навео је Шкулић у ауторском тексту објављеном у "Политици".
Он је оцијенио да је такав аргумент бесмислен и запитао шта би било да је тај агент преминуо. "Ко би наследио `право` иницирања ревизије?", појаснио је Шкулић.
Он је напоменуо да је озбиљније питање уставноправних механизама БиХ као неке врсте конфедерације у којој се ниједно битно питање не може ријешити без консензуса три народа.
Он је указао да то што су српски члан и хватски члан Предсједништва БиХ изричито против иницирања ревизије, не спречава бошњачког члана који сматра да се не треба држати права као "пијан плота" јер га "обавезују жртве и правда".
Шкулић је подсјетио да су званичници Србије више пута изражавали жаљење због злочина у Сребреници.
"То изгледа није деловало `лековито` на оне који се сматрају `ексклузивним жртвама` без трунке сопствене кривице. Жртава је било на свим странама током грађанског рата у БиХ... Највећи злочинци су они који су у БиХ потпалили пламен ужасног грађанског рата", поручио је Шкулић.
Он је подсјетио да је тужба БиХ поднесена још током трајања грађанског рата и првобитно је била усмјерена против СР Југославије, а да је касније фокусирана само на Србију, што је правно посматрано спорно.
Шкулић је нагласио да је и тако веома спорно и то што Србији својевремено није признато право да за агресију тужи поједине државе чланице НАТО-а, јер је Међународни суд правде сматрао да СРЈ 1999. године није била чланица УН.
"Изгледа да се Србији континуитет у односу на Југославију признаје само када је тужена, а не и када покушава да тужи", истакао је Шкулић.
Он је указао на то да против пресуде Међународног суда правде, који суди државама, не постоји право жалбе и да се само под веома строгим условима може тражити ревизија пресуде, што је у пракси веома ријетко.
"Извесно је да већ само иницирање ревизије на изразито противправан начин, обесно и острашћено, драстично квари односе између Србије и БиХ и, што је посебно опасно, додатно трује међунационалне односе у самој БиХ", закључио је Шкулић.
Извор: СРНА