Земља заробљеног ума
Како год размишљам о томе одговор ми лежи само у једном-Сарајево. Тамо је начин понашања постао мржња. Мржња према свему што не мисли као Круг 99, или као Бошњачки институт или као Бакир. Тамо се медији утркују у пласирању било чега негативног из “мањег ентитета”. Тамо је изговорити Република Српска тако тешко. Постоји само РС или мањи ентитет. Тамо је страдање дозвољено само једнима. Тамо је стран свако ко размишља наглас и ко је другачији.
Ово је, наравно, званично Сарајево. Такву слику пружа. Нека се не увриједе они за које знам да нису такви. И они за које не знам, али знам да их има. Они су у мањини, свјесни да је немогуће промијенити ствари. Да је немогуће говорити о промјени крвне слике Федерације.
А она се дешава. Прво испотиха, на мала врата. Сад све јаче, брже, очигледније.
И постоји план. И да, вјерујем у теорије завјере. А ово јесте. План је видљив, ко жели да види. И да прогледа. У њему је само једна тачка-како угасити “мањи ентитет”.
Извршиоци су такође видљиви. Ако занемаримо политички онемоћалог Валентина Инцка, јер његово је вријеме исцурило давно, ту је Уставни суд, којим руководи Изетбеговић Мали, у првом ешалону, сем њега су и сви политичари, друштвени радници, професори....
Не постоји мјесто ни вријеме у којем се то не ради. Не постоји ниједан скуп на којем се то не нагласи. За све је крива Српска. И за промјену кретања на небу.
А то што у Мостару нема избора осам година, што је Столац постао град случај, што само у “већем ентитету” постоје двије школе под једним кровом, што Хрватима предсједника бирају бошњаци, што постоји једанаест влада и исто толико администрација, ...хиљаде што, кога то занима док постоји главна сметња.
Заробљен вам је ум у несхватању кретања и жеља пола земље. Ако земља постоји. Ако није само виртуелна.
А јесте.
Заробили сте га у иритантном схватању своје визије политичког уређења , без да питате и остале. Постали сте исто тако аутистични као што сте говорили да су Срби, тада већина у Југославији са само 36%, били у бившој земљи. Борили сте се против тога, а онда преузели исти модел понашања. И када неко говори о томе он је неподобан, он је на листама ваших медија, стављених потпуно под контролу Изетбеговића Малог.
Како је досадно кад вас човјек слуша о ЗАВНОБиХ-у. Како је напорно да вас слушамо и како сматрате да је свако у “мањем ентитету” изгубио разум.
Позивате се на ЗАВНОБиХ свјесно игноришући чињеницу да је он настао из АВНОЈ-а, против којег сте се тако здушно борили. Па зар може једно без другога? Зар би било другог без овог првог? Али ви сте одлучили да селективно приђете историји. Да прекрајате, да се играте и да заробите свој народ у лажима.
Па чак и ЗАВНОБиХ се узима селективно, јер је Војислав Ђедо Кецмановић избрисан из сарајевских улица. А био је први предсједник тог тијела на који се позивате.
Ум је заробљен и не види се шума од дрвета. И неће бити боље. Напротив. Јер полако, али систематски, вехабијски начин живота улази у све поре вашег друштва. Намеће своја правила. Осваја простор и онима који су за тзв.грађанску државу постаје све неугодније, док им се простор за дјеловање сужава.
И кад већ говоримо о грађанској држави. Не заборавите-она се прави тек кад се направи национална држава. То говори историја. Питајте Енглезе, Французе, Нијемце...Не форсирајте нешто што је историјска парадигма.
И једно питање. Шта је слиједећи корак у Федералном животу након чињенице да је пива, вина и жестоког пића све теже наћи у кафанама? Тиха, ненаписана правила о врсти музике коју ћете слушати или нешто још теже? Видјећемо.
За сада проблем видите у Републици Српској, али није ту. Вјеровали или не. Проблем је у вашим заробљеним умовима у којима све што је српско носи епитет четничког, а све што говори против српског, а долази из “мањег ентитета” се означава позитивним.
Такве се ствари обично заврше трагично, као што је завршила и Југославија, против које сте били.