Свједочења о рањавању Насера Орића
Ефендић је у Суду БиХ рекао да је са двадесетак мјештана из засеока Кула у Горњим Поточарима, већином чланова фамилије, био члан неорганизоване формације која је ноћ уочи напада на Залазје, стигла у село Ликаре, а када је свануло, у Старо Залазје.
"Командир нам је био Меша Ефендић, који нас је дан раније позвао и рекао да ћемо рано ујутро ићи у Залазје јер се одатле гранатира и убијају цивили. Када смо дошли у Старо Залазје лоцирали смо се на ивици шуме, одакле сам видио куће у којим су били српски војници", рекао је Ефендић.
Када је акција почела, потврдио је да су Срби пружали јак и жесток отпор, те да се јако уплашио и сакрио иза једног дрвета.
"Био сам млад, имао сам 20 година и нисам имао никакво војничко искуство. Сатима сам био закован за то дрво, а имао сам осјећај да ме неко примијетио и да пуца баш у то дрво. Није било никакве шансе да ми пробијемо ту линију, а камоли да уђемо у село", свједочио је Ефендић.
Орића, којег је прије рата знао из виђења, видио је тек око 13.00 часова, када му је рођак Мехмед рекао да је рањен. Ефендић је рекао да не зна гдје је и како Орић рањен.
"Видио сам да га воде рањеног, лијева нога му је била теже, а десна лакше рањена. Искористио сам ту ситуацију да побјегнем одатле и помогао да се Насер евакуише према Ликарима. Он се тешко кретао, а из Ликара смо дошли у село Пећиште гдје је чекало возило `кеди`. Насера смо смјестили на предње сједиште, а иза смо убацили Фехима Салиховића, који је погинуо. Насер је одвезен у импровизовану амбуланту у Поточарима", рекао је Ефендић.
Свједок је рекао да је чуо да су "неке групе, јединице из Сребренице, са друге стране ишле према Залазју", али да није чуо и знао за заробљавање Срба и за постојање гробнице са српским жртвама у том мјесту.
Објаснио је да је као полицајац у Сребреници током 1993. године са припадницима Унпрофора често обилазио мјеста око Сребренице, а "да је постојала гробница, међународна заједница би сигурно реаговала".
Други свједок, медицински техничар Суљо Чакановић, рекао је да је Мехмед Ефендић увео у импровизовану амбуланту у Доњим Поточарима рањеног Насера Орића иза 14.00 часова.
"Ушао је придржавајући се за Ефендића скакућући на једној нози. Имао је повреде од гелера бомбе у обје ноге, а лијева нога му је била више повријеђена. Био је блијед, исцрпљен и уморан. Био је и уплакан, рекао је да не плаче због повреда, него зато што је погинуо Фехим Салиховић", навео је Чакановић.
Он је објаснио да Орић није био животно угрожен, али да је имао јаке болове у предјелу тестиса и стомака. Санирао му је повреде у оквиру својих могућности и, како је рекао, прикључио му посљедњу инфузију коју је имао како би му ублажио болове.
Чакановић је рекао да је у тој амбуланти Орић остао до 19.00 до 20.00 часова, када је престало гранатирање.
"Одвео га је један момак. Није хтио да га носе, одскакутао је на једној нози", изјавио је Чакановић, који је потврдио да се све то дешавало у току напада на Залазје.
Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.
Суђење ће бити настављено 24. јануара.
Извор: СРНА