Исламска држава БиХ — остварење сна Алије Изетбеговића

Попис према чијим су прелиминарним резултатима Бошњаци већински народ у БиХ, без обзира на политичку кризу, ујединио је власт и опозицију у Републици Српској.

Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Младен Иванић и предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенили су у Бањалуци да је одлука о попису становништва донијета под притиском Тужилаштва и да је као таква неприхватљива.

Наиме, према спорним резултатима пописа, Бошњаци чине 50,1 одсто становништва, а 1991. године било их је 43,5 одсто. Како је то могуће, када је од претходног пописа Босну и Херцеговину због рата напустило неколико стотина хиљада грађана?

Професор међународног права на бањалучком Универзитету Милош Шолаја подсјећа да је и сам попис споран, да је одлаган двије године, а да је његова политизација достигла драматичне размјере управо због система обраде података. Суштинска разлика је у томе ко је држављанин а ко је становник, резидент БиХ, каже Шолаја.

“Попис је вршен као попис становника, људи који тренутно живе у БиХ, а не оних који имају држављанство и живе негдје у свијету. Чак и Евростат, као методолошки главни референтни субјекат, тражи да се пописују становници који ту живе, а не држављани, јер се податак о држављанству добија укрштањем података у оквиру ЕУ. Међутим, након пописа, када је већ обављен, дошло је до захтјева да се око 195.000 држављана, углавном Бошњака, дефинише у попису као да ту станују, иако живе другдје, највише у Њемачкој и другим земљама средње Европе“, објашњава Шолаја.

Он такође подсјећа да је оснивач и предсједник Странке демократске акције, некадашњи председавајући БиХ Алија Изетбеговић рекао да ће БиХ постати исламска држава уколико буде имала натполовични број становника бошњачке националности.

Потпуно је природно да је ово питање у Републици Српској у којој постоје многи политички неспоразуми и разлике, ујединило позицију и опозицију. С друге стране, невалидни подаци онемогућавају економско и демографско планирање земље, утичу на процес доношења политичких одлука, такав искривљен податак имао би погубне посљедице, каже Шолаја.

“Будући да се много калкулисало тим пописом, коштао је око 25 милиона евра, онда је Тужилаштво БиХ рекло да је необјављивање резултата пописа након толико уложених средстава кривично дјело. Сада се калкулише с тим да ли је тужилац притиснуо директора Агенције за статистику БиХ да једноставном одлуком, без усаглашавања са ентитетима, што је био дужан, објави ту одлуку. Он је то и урадио и тако изазвао политичку кризу, практично је у политичком смислу блокирао БиХ“, каже Шолаја.

Чињеница да је на волшебан начин попису додато 200.000 нерезидената са којима би у БиХ било више од 50 одсто Бошњака, за процесе одлучивања у БиХ не значи много. Наиме, Република Српска је институција у БиХ, и она доноси одлуке у оквирима уставног система, али би у оквирима политичких односа могло да значи извјесна калкулисања, односно тежњу за доминацијом.

Шолаја сматра да је зато изузетно важно да се политички представници Републике Српске сложе око квалификације овог догађаја и заједничких акција које ће предузети.

Чини се да су политички противници, предсједник Републике Српске Милорад Додик и члан предсједништва БиХ Младен Иванић, одлучни у намјери да, како кажу, не прихвате превару као механизам одлучивања.