Обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА у "Тузланској колони" (ФОТО/ВИДЕО)
На данашњи дан 1992. године, припадници Територијалне одбране, Патриотске лиге и Зелених беретки напали су колону ЈНА која се мирно повлачила из Тузланске касарне. Убијено је 59, а рањено 44 војника и цивила.
Одавање поште убијенима на Брчанској малти у Тузли, мирном шетњом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, уз кратак вјерски помен, протекао је без инцидената уз јаке мјере полицијског обезбјеђења.
Преживјели учесници тузланске колоне, породице жртава и званичници Републике Српске затражили су равноправан третман за све жртве и кажњавање свих ратних злочинаца , првенствено одговорних за злочин над војницима ЈНА у Тузли.
Двадесетчетврта годишњица страдања припадника ЈНА у тузланској колони обиљежена је у Тузли, гдје је на мјесту злочина одржан кратак помен, запаљене свијеће и положено цвијеће. Госпа Петровић прислужила је свијећу за 21-огодишњег сина јединца који је убијен на овом мјесту.
- Жеља ми је да се овдје макар обиљежје постави, истакла је Петровићева.
Припадници Територијалне одбране, Патриотске лиге и Зелених беретки напали су војну колону која се према раније постигнутом договору са цивилним властима Тузле мирно повлачила из касарне. Напад је био унапријед припремљен, свједоче учесници.
- Седам људи сам имао. Пет је рањено, а један је погинуо. Продужио сам даље и рањен сам на раскрсници, рекао је Марко Којић.
Славко НОваковић је додао да вјерује да ће неко одговарати за овај злочин, а прије свега Селим Бешлагић на челу са свим својим командним штабом из тог ратног периода.
За напад на тузланску колону суђено је једино Илији Јуришићу, старјешини Сектора јавне безбједности Тузла оптуженом у да је издао наредбу за отварање ватре на војну колону који је пред судом у Београду ослобођен оптужбе.
Тужилаштво БиХ објавило је крајем 2009. године да је прекинута истрага против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона" у коме никада није подигнута ниједна оптужница.
- Одговорност тих који су то урадили и тих који су требали да процесуирају те ратне злочине, дакле тужилаштва, судства политика и свих који су учествовали у томе, нису то довели до краја и то је оно што говори да је БиХ једна сложена заједница у којој немамо договора, немамо компромиса око тако озбиљних ствари као што су убијања и ратни злочини, рекао је Миленко Савановић, министар рада и борачко инвалидске заштите.
Предједник БОРС-а Миломир Савчић додао је да "ћемо имати само два избора- или пут утврђивања потуне истине, пут мира и помирења или пут трајног непријатељства“.
Помену у Тузли није присуствовао нико од политичара из Федерације БиХ, а осим изасланика српског члана Предсједништва БиХ, ни представници Срба из заједничких институција БиХ.
Захтијевајући пијетет према жртвама, потпредсједник НСРС Ненад Стевандић истиче да се Срби и послије 24 године још боре за равноправност својих жртава које су, како је рекао, равноправне само два сата годишње, када те годишњице обиљежавају делегације из Републике Српске.
- Овом приликом такође апелујем на функционере из Републике Српске у заједничким органима у БиХ да не игноришу овакве догађаје јер са тим само потпомажу ту врсту неравноправности, нагласио је Ненад Светандић, потпредсједник НС РС.
Комеморативни скуп у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске настављен је у Бијељини код спомен костурнице у којој почива 25 војника убијених у тузланској колони. Након парастоса вијенце и цвијеће на овом спомен обиљежју положиле су бројне делегације и чланови породица погинулих.