Да ли у Семберији има ГМО соје и које су опасности њеног узоја? (ВИДЕО)
Годишње се у Српску и БиХ увезе више од 80 милиона марака соје која је 90 одсто генетски модификована. Протеклих година неколико домаћих произвођача је сијало ГМО соју у Семберији и Посавини, иако је законом забрањено.
Повећати производњу генетички немодификоване соје и заштитити становништво од евентуалних посљедица по здравље, основни циљ је Асоцијације "Дунав соја" у којој је 15 држава подунавског региона, Република Српска и Федерација БиХ.
Преставник Асоцијације Радомир Продановић сматра да БиХ има могућности за производњу довољних количина генетички немодификоване соје и да не мора да издваја 80 милиона марака за увоз.
- Имамо површине на којима можемо произвести тих 100 хиљада тона соје. То је неких 40 хиљда хектара - каже Продановић.
ЕУ жели да прекине зависност од увоза соје из Бразила и Аргентине и да отклони лоше посљедице по здравље људи и животне средине, што је и циљ овог пројекта.
- Европсла унија увози 35 милиона тона соје. Они су препознали да овај дунавски регион то може збалансирати, а ми једноставно у томе треба да нађемо своју шансу - каже Небојша Шекуљица, представник Њемачке организације за техничку сарадњу - ГИЗ-а.
Соја је незаобилазна компонента у производњи сточне хране, због високог процента протеина, али је производња ове уљарице захтјевна, приноси мали, а откупна цијена ниска. Пољопривредници који соју производе за властите потребе имају рачуницу.
Због јефтиније и лакше производње, прошле године више пољопривредника у Српској је сијало ГМО соју иако је законом забрањена. Од 272 анализирана узорка, 123 су била са генетским модификацијама. Усјеви су уништени, а ратари на чијим парцелама је узгајана генетски модификована соја новчано су кажњени.