У рату за 15 дана изгубили троје дјеце, а сад једва састављају крај са крајем (ВИДЕО)
Радован је преминуо од посљедица мишје грознице, од које је оболио у шумама Игмана, бранећи кућни праг. Раденко и Радмила страдали су у злочину без казне - „Намјерна сила“, тако су НАТО савезници назвали операцију бомбардовања Срба 1995.године.
Остарјели и болесни Марко и Мирјана брину за два унука, Раденкове синове: Николу, на коме су ратне трауме оставиле трага и Стефана пољопривредног техничара без запослења.
"Двије ране ме боле," каже Мирјана- једна за мртвом дјецом, а друга за живом.
"Овом би ми требала помоћ и лијечење. Унуци ми на милост и немилост остављени. Николу смо на два мјесеца довели из дома за незбринуте у Приједору, а Стефан без посла. Дјецу ми уби НАТО пакт. Туге и бола ми је доста, 21 годину ко у магли живим, уби ме самоћа. Нема ноћи да јастук не натопим сузама", каже Мирјана Галинац.
Самоћа и болест ломе срца Марка и Мирјане Галинац. Старини су у априлу прошле године по други пут ампутирали ногу због болести крвних судова, а и протеза коју носи није адекватна.
"Не могу метар прећи без штака. Не могу јој ништа помоћи, макар да унесем дрва. Мало могу око себе и себи принијети воде. Дјеца ме покојна издржавају, право да ти кажем", јада се Марко Галинац.
Смијемо ли остати равнодушни на Маркову и Мирјанину бригу за преостало потомство? Само их Радованови и Раденкови саборци нису заборавили, а ни дате завјете. Борислав Кондић вјерује, преживио је удар НАТО бомбе јер га је Раденко заштитио својим тијелом.
Сјећам се тог Раденковог кад ми је говорио да је готов, да он не може више и рекао ми је: Коле чувај ми дјецу. Ево ко сад да га чујем кад ми то говори. Ја сам га покушавао утјешити, али он каже: Готово је. Де види само гдје је Рада"
Бремените су сузе на лицу ратника. Тешка је туга и брига Марка и Мирјане Галинац. За живота су подигли споменике и себи и својој дјеци. На црном камену исписано: „Ако је смрт јача од живота, није од љубави и сјећања“. Завјет, за све нас!!!