Поштују ли медији програмска упозорења о садржајима непримјереним дјечијем узрасту? (ВИДЕО)
- Једна од главних ствари у Кодексу о аудиовизуелним медијима је приједлог РАК-а да се ријалити програми морају помјерити и емитовати искључиво у граничном термину од поноћи до шест часова - каже Борис Кујунџић, руководилац Регионалне канцеларија Бања Лука при РАК-у.
Али, нису проблем само ријалити програми. Забрињавајућа је чињеница да просјечно дијете седмично проведе 28 сати испред телевизије, док с родитељима тек 38,5 минута у сувислом разговору. Осим тога, дијете млађе од 6 година у просјеку проведе 3 сата дневно гледајући телевизију, 2 сата у игри у спољном простору, а три пута мање времена проведе читајући.
- Дјеца имају перцептивне способности али немају логичке структуре одраслих. Значи, она су некритична, врло емотивна и ако им се допадне визуелно неки јунак они ће се, без обзира какво понашање он нуди, идентификовати с њим и онда се ми питамо зашто је у порасту насиље - каже психолог Љиљана Крнета
У дјелићу секунде већина дјеце је у стању да опонаша гестикулацију из филма или ТВ програма, отпјева рекламни џингл, или нам на неки други начин покаже шта су све научили из медија. Нажалост, ови примјери укључују и препознавање врста алкохолних пића, позирање попут модела у магазинима и имитирање тучњаве, сматрају социолози.
- Дјеца не могу да процјене понашање већ они опонашају оно окружење у коме се налазе и то се најбоље може видјети на примјеру насиља, злостављања које се касније манифестује у вршњачким групама, у школама, тако да су они заиста деликатна популација о кокој се мора водити рачуна у раном узрасту, у адолесцентском периоду и касније - каже социолог.
- Медији имају једну улогу појачивача у смислу да ако сте дуготрајно изложени одређеним програмским садржајима да ви можете бити и на когнитивном и на емоционалном плану примовани. То значи да вам се подиже праг толеранције, неосјетљивости на агресију и ви у свакодневном животу из тог виртуелног свијета преазите у реални свијет и пошто вам је повишен праг толеранције, а емотивно сте просто отупјели, ви сте толерантни на насиље - каже Крнета.
У Босни и Херцеговини нису проблем само негативни програмски садржаји. Проблем је и начин приказивања дјеце у медијима, упозоравају и омбудсмани.
- Нас негдје највише боли што се увијек о дјеци прича на један сензационалистички начин, врло је мало позитивних садржаја од јеци, углавном се приказују дјеца жртве и дјеца којима је потребна помоћ - каже Александра Марин Диклић, шеф Одјела за праћење права дјеце у институцији Омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине
Али, није проблем само на телевизији. Дјеца су данас окружена медијима више него икад прије. Телевизија, рачунар, паметни телефон, таблет - постали су саставни дио дјететовог живота од његове најраније доби.
- Оно што ће клинци видјети на радију и телевизији није основни проблем, проблем су паметни телефони, друштвене мреже на којима је доступно све - каже Кујунџић.
Медији нуде забаву, културу, вијести, спорт и образовање. Они су важан дио наше свакодневице и могу нам пружити разноврсна знања. Међутим, нека од њих можда баш и нису оно што бисмо хтјели да наша дјеца науче.