Филм "Дјеца" изазвао снажне емоције београдске публике (ВИДЕО)
Филм је изазвао снажне емоције публике, која га оцјењује као дубоко потресан, трагичан и аутентичан. Посебно тежак утисак оставио је на патолога Зорана Станковића, који се сјећа како је предавао породици Жупић мртва тијела тројице синова.
“Ово је једно стравично сведочанство о тим људима и о овим храбрим мајкама које су издржале све ово", каже Станковић.
И сви други који су погледали филм нису остали равнодушни.
“Импресиван, страховито болан, нарочито за нас који смо све то преживјели и изгубили породице. И ја сам из породице која је изгубила 11 чланова, један дио их је остао у Јасеновцу", истиче професор међународног права Смиља Аврамов.
“Мислим да је овај филм једно од најјачих свједочанстава и о херојству, и о жртвама, и о рату и о стварању Републике Српске, каже Војислав Коштуница, бивши предсједник СР Југославије.
Према мишљењу академика Матије Бећковића овај филм је документ који надилази сваку умјетност, и баш зато што је тако вјеродостојан и што гледамо те људе и потресан.
За аутора Дениса Бојића циљ овог потресног филма са јаком антиратном поруком је да оснажи српску културу сјећања, јер ,каже да српски народ томе не посвећује довољно пажње,
“Ово је један потребан филм, ово је један битан филм, ово је филм – ево видимо овдје и по реакцијама људи – који доноси чињенице које људи нису знали, који открива неке нове сегменте наше непосредне историје, и то је можда наша највећа, условно речено, ововременска трагедија. Нисмо довољно свјесни онога што се дешавало колико јуче”, истиче Бојић.
Желимо да оставимо трајно сјећање о херојима нашег народа који су оно највредније уградили у темеље српске државе, каже директор РТРС-а Драшко Милиновић.
“Не смијемо и немамо право да заборавимо оне који су страдали, посебно у Београду и Бањалуци, јер све ове године су углавном други причали о нама. Ми просто немамо више право да ћутимо”, каже Милиновић.
Београдској премијери присуствовале су бројне угледне личности политичког, јавног и културног живота. Главна порука је да су овакви филмови важни да се жртве и страдања не забораве, због нас, али и генерација које долазе.