Промоција документарног филма "Дјеца" у продукцији РТРС-а (ВИДЕО)
Бојић појашњава да филм прати четири породице из четири различита мјеста у Републици Српској. "Иако све породице веже слична трагедија, свака прича на свој начин изузетно је специфична. И свака вас оставља без текста”, истиче аутор филма.
Промоцију филма “Дјеца” РТРС прво организује у Бањалуци 26. октобра у Мултиплексу Палас. У склопу промоције биће представљене фотографије из породичних архива и оне настале са снимања филма, а изложба ће бити постављена у порти Храма Христа Спаситеља од 22.октобра, сваки дан од 8.00 до 19.00 часова. У оквиру промоције, за 54 припадника Војске Републике Српске, којима је овај филм посвећен, 26. октобра у 16.00 часова, такође у Храму Христа Спаситеља, биће служен парастос.
Након бањалучке премијере у новембру се очекује и београдска премијера и изложба фотографија, а потом слиједи фестивалски живот филма.
“Колико год овај филм био тужан и тежак он је једноставно морао бити снимљен и самом том чињеницом постигли смо циљ. Сљедећи циљ је да филм да значајан допринос у култури сјећања српског народа и да што више људи ван српског говорног подручја погледа филм и да се наравно што више њих упозна са жртвом и страдањем једног народа”, каже Денис Бојић.
Декан Филолошког факултета на Универзитету у Бањалуци Младенко Саџак, пишући рецензију за филм, о том филму је рекао: “Овај филм се удаљио од класичне документаристике; по експресивном ритму, по симболици лајт-мотива, по израженој „суздржаној напетости“, која му даје немалу сугестивност, а посебно по мозаичкој композицији, која спаја и веже све приче и мотиве у једну цјелину, он се приближио поетици самосвојности и артизма, чији аутори настоје да се ослободе (а у овом случају се у томе успјело) од свих устаљених поступака и наслијеђених клишеа. Исте трагике, исти родитељски уздаси немоћи и туге, исте љубави према мртвој, али вјечно живој дјеци, стварају утисак да је свака од ових прича, у суштини, истовјетна са било којом од оних преосталих, неиспричаних – све су се наше породице погинулих и несталих, као по неком неписаном али крвном закону, овдје чврсто и трајно повезале у болу, несрећи и поносу.”
“Драматични и потресни тренуци који ће, вјерујем, остати дубоко у свим члановима екипе, немјерљиви су у односу на бол кроз коју су родитељи и преживјела браћа поново пролазили. Суштина је била да се о сваком дјетету направи документ, да се погинули синови отргну од обичне статистике о броју погинулих и да се кроз исповјест коју само отац и мајка могу испричати, направи животна прича која пружа отпор забораву” каже поводом промоције, аутор Денис Бојић.