Протокол о сарадњи Јеврејског културног центра и Архива Српске
Микеш је рекао да се овим протоколом дугогодишња интензивна сарадња Центра и Архива подиже на виши ниво и даје подстицај истраживачком раду.
"Желимо да помогнемо Архиву у било ком погледу, укључујући и наш простор, док, са друге стране, уз њихово помоћ можемо доћи до више сазнања о историји Јевреја у Бањалуци", рекао је Микеш.
Он је додао да јеврејска општина Бањалука располаже одређеним материјалом који би био интересантан за Архив Републике Српске.
"Међутим, сваки дан се јављају нови људи који располажу интересантним материјалим. Између осталог, данас се јавио и једини Јеврејин из Дервенте са масом докумената", рекао је Микеш.
Директор Архива Бојан Стојнић рекао је да ова институција баштини богату архивску грађу од 17. вијека, међу којима и о историји Јевреја у Босанској Крајини и осталим дијеловима БиХ.
"У нашој збирци баштинимо грађу о јеврејским породицама у Бањалуци и БиХ, али и бројне фотографије породица и појединаца који су задужили овај град привредно и културно", рекао је Стојнић.
Након потписивања протокола представљена је и монографија "Траговима наших комшија: Јевреји у БиХ и холокауст" аутора Анисе Хасанхоџић и Рифета Рустемовића у којој је представљена јеврејска материјална и нематеријална историја у 15 градова БиХ.
Хасанхоџићева је рекла да монографија обухвата период до Другог свјетског рата, уз одређене информације о данашњој ситуацији, с обзиром да данас у БиХ постоји шест јеврејских општина од којих двије у Републици Српској, а четири у Федерацији БиХ.
"Монографијом настоји практиковати култура сјећања и она посвећује изузетну пажњу институцији комшилука каква је некад постојала у БиХ", рекла је Хасанхоџићева.
Она је додала да су прије Другог свјетског рата Јевреји живјели у више од 60 општина у БиХ, од којих су у 34 имали формиране јеврејске заједнице, међу којима је најзначајнија била у Сарајеву.
"Књига је покушала да стави акценат на мање чаршије попут Рогатице и Власенице да би се обратила пажња на оно што је мање познато", рекла је Хасанхоџићева.
Према њеним ријечима, до аустро-угарске окупације у БиХ су преовладавале сефардске заједнице, након чега долазе и Ашкенази, чиме настаје својеврсна симбиоза.
"Сефардски Јевреји су свакако имали јачу улогу у БиХ, с обзиром да су само у Сарајеву, Бањалуци и Тузли биле формиране и засебне ашкенаске општине, с тим да је Тузла једини град у којем су Ашкенази били бројнији", рекла је Хасанхоџићева.
Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне рекао је да је у Сарајеву постојала јеврејска средина која је била ријетка у Европи и да је овај град било велики центар Јевреја на Балкану.
Он је додао да у Израелу данас живи велики број досељеника из БиХ, који су међу најбољим усељеницима, а међу којима је велики број истакнутих грађана Израела.
Монографија "Траговима наших комшија: Јевреји у БиХ и холокауст" настала је у оквиру пројекта Академије науке Аустрије у сарадњи са Министарством за образовање, науку и културу ове земље од децембра 2013. до марта ове године.