Власеница: Приказан филм "Спасавање прекинутог дјетињства"
Филм је снимљен 30 година након боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на Тиносу.
Којић је рекао да су дјеца боравила пет мјесеци у Грчкој, а већина је била без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјеглице којима је рат прекинуо дјетињство.
Он је најавио наставак снимања филма којим ће бити обухваћени људи са острва Тинос који су пружили љубав и бригу српској дјеци.
Којић је истакао да филм не би било лако снимити да није помогла компанија "Гросс" - Рудник олова и цинка "Сасе" и Представништво Републике Српске у Грчкој.
Некадашњи координатор у Црвеном крсту Србије Слађана Димић, која је организовала путовање дјеце, рекла је да је од 1993. до 2011. године овим програмом било обухваћено око 200 грчких градова.
Према њеним ријечима, више од 21.000 српске дјеце из Србије и Српске боравила је у Грчкој.
- Они су данас одрасли у добре људи и најљепша је ствар што смо дочекали да нас они некуда воде - рекла је Димићева.
Она је навела да је смисао програма Црвеног крста Србије и грчког Црвеног крста била да се дјеца измјесте из непосредне ратне опасности и да им се омогући редовно школовање.
- То је специфичан начин хуманитарне помоћи. Једно је када некоме пошаљете пакет одјеће, обуће, хране, а сасвим друго када отворите врата куће и примите дијете које не познајете, које не говори ваш језик - навела је Димићева.
Она је рекла да је задивљујуће како су грчке породице различитог социјалног, економско и образовног статуса имале жељу да некоме помогну и колика је била та заједничка љубав.
Једна од учитељица која је путовала са дјецом, Ковиљка Ђуровић из Власенице, повела је 22 ђака у хуману мисију да им спаси дјетињство.
Ђуровићева је рекла да је поносна на аутора филма који је тад био ђак, а данас је урадио филм како ова мисија не би била заборављена.
Маријана Ристанић, која је била једна од те дјеце, рекла је да су те 1994. године дочекани у Грчкој као да су им род.
- Нисмо осјетили да смо им терет, а и сада је тако било. Пронашли смо људе са којима смо изгубили контакт, који нас се данас добро сјећају - рекла је Ристанићева.
Вршилац дужности директора Културног центра Власеница Бојана Бошковић рекла је да јој је драго што је приказан филм, те је захвалила аутору који је на посебан начин приказао дешавања од прије 30 година и како су Грци помогли српској дјеци.
Филм је у октобру премијерно приказан на Тиносу. Први је документарац настао у Српској који говори о искреној захвалности за несебичну помоћ Грчке и њеног народа српској дјеци током рата у БиХ.
За допринос организацији одласка у Грчку, Којић је начелнику Власенице Мирославу Краљевићу поклонио монографију Тиноса, икону Дјевице Марије са Тиноса и захвалницу за несебичну подршку.
Организатор овог догађаја је Културни центар Власеница, а покровитељ општина Власеница.