Човјек се игра Бога - Модификован људски ембрион
Истраживачи предвођени Ђунђијем Хангом са Јат-сен универзитета у Гуангџоу објавили су први рад о мијењању ДНК људских ембриона.
Пионирско истраживање је контроверзно упркос томе што је спровођено на оштећеним ембрионима који се никад не би могли развити у човјека.
Наиме, многи научници вјерују да је ово зачетак људског инжењеринга који би могао да промијени ток еволуције наше врсте.
Како је такав рад могао да прође незапажено? Објављен је 11. априла у мање познатом интернет магазину "Protein and Cell", након што је одбило да га објави више реномираних стручних часописа, попут "Scence" и "Nature", дjелимично због тога што је студија неетична.
То одбијање је показатељ велике подjеле у свијету напредног генетског истраживања: научници су открили моћан нови алат, али су несигурни по питању тога гдје их он може одвести.
CRISPR: Нова техника
Идеја која је у сржи медицинске генетике врло је једноставна, иако су детаљи врло сложени. Копије јединственог генетског кода у облику ДНК присутне су у готово свакој људској ћелији.
Људи који пате од генетских поремећаја имају мутације гена, односно измијешана "слова" у њиховој ДНК. Научницима је циљ да лијече генетске поремећаје тако што ће поправити сам ген.
Они су у посљедњих неколико година развили моћан метод издвајања дефектних низова ДНК и замјене за здрав. Технику је MIT Technology Review назвао "највећим биотехнолошким открићем вијека", а Хангов тим је уз помоћ тога спровео CRISPR истраживање.
Техника је развијена праћењем борбе између бактерија и вируса. Тако су истраживачи открили да бактерије користе CRISPR низове гена, као биолошко оружје, како би запамтили, детектовали и распарчали непријатељске вирусе.
Недуго послије овог открића, научници су успијели да модификују технику тако да циљају генетске секвенце код других живих ћелија.
Хангов тим није тестирао ту технику на здравим људским ембрионима, него на оним код којих развој није текао очекиваним током, а настали су приликом ин-витро оплодње.
Тим је убризгао CRISPR секвенце у 86 ембриона које су циљале гене одговорне за поремећај крви бета таласемију.
Чак 71 ембрион преживио је 48-часовни период колико је CRISPR терапији требало да дјелује, а 54 је могло бити генетски тестирано.
Само код 28 отклоњене су дефектне секвенце, а још мањи дио од тога успио је да "прими" здраве гене.
Оно што још више брине у овој техници је то што је у неким случајевима грешком изазвала мутације у другим дијеловима генома.
- Ако желите да овај захват обављате на здравим ембрионима, морате имати успјешност од готово сто процената - рекао је Ханг.
- Зато смо стали. И даље мислимо да је ова грана науке недовољно развијена - додао је он.
Заговорници генетског инжењеринга обично у виду имају потенцијалне користи од таквих видова управљања генима, попут елиминисања одређених насљедних болести. Међутим, противници указују на опасности од потенцијалних грешака у генетском инжењерингу, али и друштвеним проблемима које може изазвати такав вид "лијечења".
То су и разлози због којих многе земље забрањују генетско модификовање сперме, јајних ћелија и ембриона.
- Чак и недвосмислено терапеутске интервенције у једном тренутку могле би поћи путем унапређења гена - упозорила је група научника у раду објављеном у магазину "Nature", мислећи на систем који би на крају могао довести до еугенике и друштва сличног оном у филму "Гатака".
Међутим, можда су већ закаснили са таквим апелима. Барем четири групе научника у Кини тренутно раде на модификацији људских ембриона, па чак и стручњаци са Харварда и барем једног центра у Бостону.