Ковић: За међународну заштиту права СПЦ и народа
- То је питање сада већ голог опстанка СПЦ, а са њом и српског народа на територији Црне Горе - изјавио је Ковић Срни.
Он је напоменуо да је у овом случају "кључ у Београду и да је питање да ли ће Београд седети скрштених руку или ће нешто предузети".
- Када се говори о предузимању, не мисли се на радикалне мере, већ на постављање питања основних људских права, што значи имовине и вероисповести у форумима као што је, рецимо, ОЕБС или Савет безбедности УН - истакао је Ковић, уочи почетка трибине о Косову и Метохији.
Он је навео да се већ уочава веза између "два проблема" /у Црној Гори и на Космету/, а, како каже, у јавности је већ присутна идеја да је било доста одступања и да се не смије допустити понављање онога што се догодило у Крајини током оружаних сукоба деведесетих година прошлог вијека.
Закон о слободи вјероисповијести, који је усвојен 27. децембра, предвиђа да држава Црна Гора постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године, уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.
Усвајање тог закона наишло је на отпор вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.