Археолози вјерују да су пронашли остатке Тројанског коња
Ископавања су открила остатке десетине јелових дасака и греда дужине до 15 метара који су састављени у необичном облику, што је навело стручњаке да посумњају да припадају Тројанском коњу, преноси "Грик репортер".
Већина научника сматра да је тројански коњ митска грађевина и обично се повезује са Хомеровим еповима "Илијада" и "Одисеја".
Прича о Тројанском коњу односи се на сам крају рата, као дио стратегије да се заузме Троја и потпуно побеијди у сукобу, а причу о њему најистакнутије приказује Вергилије у "Енеиди", тексту из времена Августове владавине у Риму.
Историчари сугеришу да је антички писац користио слику коња као аналогију за ратну машину, или чак можда за природну катастрофу.
Пронађена структура одговара опису Вергилија, Августа и Квинта из Смирне, тако су археолози почели да вјерују да ово откриће заиста јесу остаци лукаве стратегије који су Грци користили за освајање древне Троје.
Још једно откриће које поткрепљује тврдње археолога је оштећена бронзана плоча са натписом “За повратак кући, Грци посвећују ову понуду Атини“, која је пронађена на локалитету, а и Квинт из Смирне се позива на одређену плочу у својој епској пјесми “Послије Хомера“.
Двоје археолога који воде ископавања, професори Универзитета у Бостону, Кристин Морис и Крис Вилсон, кажу да су у великој мјери увјерени да је ова структура заиста повезана са легендарним коњем и да су сви досадашњи тестови само потврдили њихову теорију.
- Сви тестови датирања угљеника и друге анализе сугеришу да дрвени комади и други артефакти потичу из 12. или 11. вијека прије нове ере, што се подудара са датумима које су многи древни историчари, попут Ератостена или Прокла, навели за период Тројанског рата - каже професорка Морис.
Она је нагласила да не жели да звучи превише самоувјерено, али да је прилично сигурна да се ради о открићу дијелова Тројанског коња јер се и други докази попут њиховог састава подударају са описима из многих извора.