Прва успјешна вантјелесна оплодња бијелог носорога даје наду за спас врста којима пријети изумирање
Ембрион јужног бијелог носорога произведен је ин витро из сакупљених јајних ћелија и сперме и пребачен у сурогат мајку јужног бијелог носорога у кенијском резервату Ол Пејета 24. септембра 2023.
Међународни "БиоРескју" тим уз подршку њемачке владе потврдио је трудноћу од 70 дана са добро развијеним мушким ембрионом дужине 6,4 центиметра.
- Учинили смо немогуће могућим - рекао је Томас Хилдебранд, шеф Лајбниц института за зоологију и истраживање дивљих животиња, на конференцији за новинаре у берлинском зоолошком врту Тирпарк.
View this post on Instagram
Посљедњи мужјак сјеверног бијелог носорога угинуо је 2018, а преостале су само двије женке сјеверног бијелог носорога.
Фату и њена мајка Најин су под јаком заштитом у резервату Ол Пејета, али ниједан од њих није способна да изнесе теле до краја термина, што значи да је врста фактички изумрла.
Сјеверни бијели носорози, који су заправо сиви, некада су слободно лутали у неколико земаља источне и централне Африке, али је њихов број нагло опао због распрострањеног криволова на њихове рогове.
Трка с временом
Конзорцијум "Биорескју" се утркивао са временом како би спасио најугроженијег сисара на свијету.
View this post on Instagram
Свој рад су започели користећи јужне беле носороге који је блиски рођак северних и чију популацију чини на хиљаде јединки – и сматра се да представљају примјер очувања угрожених врста, мада и њима и даље пријети илегални лов.
Пројекат је трајао годинама и морао је да превазиђе многе изазове: од проналажења како да се сакупе јајну ћелију од двије тоне тешких животиња, до стварања првих ембриона носорога у лабораторији и покушаја да се установи како – и када – да се они имплантирају.
Било је потребно 13 покушаја да се постигне прва одржива потпомогнута трудноћа код сурогат мајке јужног бијелог носорога.
- То је веома изазовно код тако великих животиња, јер треба поставити ембрион у репродуктивни тракт, који је скоро два метра унутар животиње - рекла је Сузан Холц за Би-Би-Си њуз.
Ембрион, који је направљен коришћењем јајне ћелије женке јужног бијелца из зоолошког врта у Белгији и оплођен спермом мужјака из зоо врта у Аустрији, пребачен је у сурогат женку у Кенији, која је затруднела.
Међутим, успјех је пратила трагедија.
Седамдесет дана трудноће, сурогат мајка је угинула након што се заразила клостридијом – бактеријом пронађеном у земљишту која може бити смртоносна за животиње.
Ово је био тежак ударац за тим научника, посебно што је обдукција открила да се фетус мушке јединке од 6,5 цм добро развија и да је имао 95% шансе да се роди жив.
Шта је следећи корак
Али показало се да је техника функционисала и да је могућа одржива трудноћа помоћу вантјелесне оплодње. Сада је сљедећи корак да ово испробају користећи ембрионе сјеверног бијелог носорога.
Постоји само 30 ових драгоцених ембриона, ускладиштених у течном азоту у Њемачкој и Италији.
Створени су коришћењем јаја сакупљених од Фату, млађе женке у Кенији, и сперме сакупљене од два мужјака сјеверних бијелих носорога прије него што су угинули.
Међутим, пошто ниједна од посљедња двије женке са сјевера не може да затрудни због комбинације старости и здравствених проблема, ембрион ће бити имплантиран у материцу сурогат женке јужног белог носорога.
Ова вантелесна оплодња за подврсте никада раније није испробан, али научници су уверени да ће успети. "Биорескју" тим се нада да ће имплантирати ембрионе у наредним мјесецима. Они желе да се теле роди док су неки сјеверни бијели носорози још живи.
- Желимо да сачувамо друштвену комуникацију, друштвено наслијеђе сјеверног бијелог носорога тако што ћемо добити прво теле како би могли да научи "језик" од посљедња два носорога, да од њих науче како да се понашају - објаснио је проф. Хилдебранд.
Истраживачи су свјесни да додавање још животиња кроз вантелесну оплодњу неће спасити ову врсту – не би било довољно генетске разноликости да би се створила одржива популација.
Тако да они истовремено раде на још експерименталнијој техници, покушавајући да створе сперму носорога и јајашца од матичних ћелија, како би наставили да производе ембрионе.
Опет, за ово ће бити потребно вријеме и биће много научних изазова које треба превазићи.
Неки стручњаци за дивље животиње такође тврде да би се улагање више новца и ресурса у врсту која је једнако добра као изгубљена могла боље искористити за спас одрживијих врста.
Међутим, Јан Стејскал, координатор пројекта "Биорескју" из Сафари парка Двур Кралове у Чешкој, одакле су Најин и Фату пореклом, рекао је: "Једна ствар коју морамо разумети је да иза изумирања северног белог носорога стоји човјек. Не због неког еволуционог притиска, већ чисте похлепе, да се докопају рога носорога."
- Дакле, на неки начин смо одговорни и ако заиста имамо технику која нам може помоћи да их спасимо, онда мислим да имамо одговорност да је искористимо и покушамо да то учинимо - наглашава Стејскал.
Самјуел Мутисија, шеф истраживања и очувања врста у Ол Пејети, додао је да су сјеверни бијелци критична страна екосистема и да је тим "предан да учини све што је у људској моћи да негује, штити и опоравља врсту".