Филмски маратон РТРС: вече са Клинтом Иствудом

Клинт Иствуд

је уникатним и иновативним стилом, стекао је статус иконе, прво као глумац, а онда и режисер.

Каријеру је почео са шпагети вестернима Сергија Леонеа, а постао је препознатљиво лице филма „Прљави Хари“. Режисерски деби имао је са филмом „Play Misty for Me“, да би само четири године након филма „Bird“ режирао своје ремек-дјело „Unforgiven“. Иствуд се окушао у различитим жанровима и причама. Публика на РТРС-у ће у филмској ноћи са Иствудом, моћи да упозна његову другу страну, коју је градио као режисер филмова попут „Гран Торина“, „Дјевојке од милион долара“ и сличних. На програму, 2. јануара након поноћи биће приказана два његова филма: „Мостови округа Медисон“ и „Заставе наших очева“.

Одговор на питање да ли принципи или страст и осјећања условљавају исправност одлука које доносимо покушао је дати Иствуд у филму, сасвим необичном у његовој каријери, "Мостови округа Медисон". То је његов једини љубавни филм у којем глуми дубоко осјећајног човјека, а не револвераша, како смо навикли. То је екранизација истоименог љубавног романа, једне од најпопуларнијих књига у новије вријеме. У питању је филм који подсјећа на нешто што често заборављамо, а то је да само окружени са много љепоте. Катрин Денев, Изабела Роселини и Џесика Ланг су биле у трци за главну улогу у филму, али на срећу по Мерил Стрип, она је постала Франческа Џонсон.

Игром судбине, у исто вријеме када Франческа добија четири дана само за себе, среће Роберта Кинкеида који се изгубио тражећи мост Розман у дијелу Америке, гдје је рођен Џон Вејн. Доброћудна домаћица нуди му своју помоћ, те се њих двоје спријатељују. Наравно, однос врло брзо почне прелазити границе пријатељства. Али у околини то не толеришу, па бивају отуђени из друштва, а Франческа мора изабрати: слиједити пут своје страсти или остати вјерна својим принципима. Ово је прича о двоје људи који схватају да у животу није увијек најважније усрећити себе и то прихватају са жаљењем и тугом...

Други Иствудов филм, који ће гледаоци моћи да виде на РТРС-у је „Заставе наших очева“, ратни филм, али не типична хронолошка прича, већ занимљива интерпретација једне од највећих битки Другог свјетског рата, оне за острво Иво Џима..

Једна од најславнијих фотографија на свијету је она на којој петорица маринаца и један морнар дижу америчку заставу на брду Сурибачи, а постала је симбол америчког херојства. Сви имају своје визије шта та слика представља, али мало их зна шта је права истина и ко су људи с фотографије. Иствуд је покушао да одгонетне истину и снимио је америчку и јапанску верзију филма, а на програму РТРС-а ће бити ова прва.

Филм је настао према истоименој књизи Џејмса Брадлија и Рона Поверса. Бредлијев отац био је један од њих, па је Џејмс одлучио да сазна нешто више о осталој петорици мушкараца. Оно што је сазнао било је супротно од оног што је јавност знала о фотографији и битки. Већина Американаца мислила је како је застава подигнута након завршетка битке, а заправо, застава је дигнута петог дана 35-дневне битке, а тројица Американаца који су је подигли, погинули су током борби. Убрзо након тога, адмирал морнарице затражио је да се застава пошаље у Вашингтон као сувенир. Кад је застава спуштена, стављена је нова. Док су је постављали, фотограф Џое Росенхал их је усликао. Неколико дана послије, Росенхалова фотографија објављена је у новинама. Филм прати тројицу преживјелих „подизача“ по повратку кући Џона Брадлија, Ирија Хаyса, стидљивог Индијанца, и Ренеа Гагона, ратног курира. Ови војници играју своју херојску улогу до савршенства, неуморно путују државом, рукују се с правим људима, говоре праве ријечи у микрофон, али изнутра осјећају да дио њихових душа никада неће напустити тло Иво Џиме.

Иствуд је детаљно анализирао све у вези с Иво Џимом, читајући о свему и причајући с ветеранима обје, тада зараћене, стране. Ово његово истраживање је и дио пројекта "Писма са Иво Џиме", који говори о другој страни приче, онако како су је Јапанци видјели. Та два филма, по њему, нису о нечијој побједи или губитку већ о катастрофалним ефектима рата на људе који су га преживјели, као и о онима који су прерано изгубили живот у њему.