Нови спот етно групе "Ива" из Добоја
"Не додоле! Терање кише" Недјеља, 1. март, одмах након Дневника 2
Протекла 2014. година, била је јубиларна за етно групу „Ива“. Поводом обиљежавања десет година рада, ансамбл је имао велике планове. Међутим, катастрофалне мајске поплаве у Републици Српској нису мимоишле град Добој, а тиме ни етно групу „Ива“. Настрадали људи, домаћинства, привреда, али и комплетна „Ивина“ музичка опрема и атмосфера у граду, утицали су на даљњи рад ове групе. Ипак, са вјером и надом опстаје и наставља даље на свом умјетничком путу. Већ у августу на главном тргу у Добоју, „Ива“ је одржала цјеловечерњи хуманитарни концерт посвећен грађанима Добоја, и успјела да реализује свој пројекат под називом „Етно фјужн прело – Добој 2014“.
Поводом овог догађаја, проф. Саша Павловић створио је нову композицију посвећену страдалом Добоју, али и другим мјестима у региону, под називом Не додоле! Терање кише, која је премијерно изведена на наведеном „Прелу“.
Послије концертног извођења, композиција добија свој студијски облик, који настаје у Студију „Паца“ у Смедеревској Паланци и Студију „Оксиген“ у Бањалуци. Аранжман су урадили проф. Саша Павловић и Миодраг Милекић – Паца.
Сценарио за музички спот „Не додоле! Терање кише“ и режију потписује тандем Жарко Калаба (РТРС) и проф. Павловић. Монтажа Жарко Калба. Камермани, Дејан Грујчић, Горан Јовановић и Драган Гајановић.
Снимање је трајало два дана и реализовано је на двије локације (Дјевојачки мост и Коњички клуб „Чокорска поља“).
Издавач је Музичка продукција Радио Телевизије Републике Српске. На овом мјесту истичемо да је РТРС издао до сада већ три музичка спота етно групе „Ива“, за пјесме: „Добро дошо' Христе“ „Трилогија“ и „Снијег паде“.
У реализацији снимања спота помогли су, на првом месту, Академија умјетности Универзитета у Бањалуци, Радио Телевизија Републике Српске, Елта телевизија, Српско пјевачко друштво „Ива“ и Општина Добој.
Емитовање спота има и своју хуманитарну улогу. Етно група „Ива“ активирала је хуманитарни број 1458, путем којег ће грађани својим позивом, током марта, моћи да донирају 1 КМ, и тиме помогну у обнови једног од храмова културе у Републици Српској, Центра за културу и образовање у Добоју. Акција се спроводи под слоганом „Упалимо свјетла у Центру за културу и образовање Добој“.
Сиже музичког спота: Додола или Перперуна, је биће словенске митологије које представља богињу кише, и везује се за врховног старословенског бога грома Перуна, као његова жена. Такође, додоле у народној традицији представљају дјевојке маскиране у лишће и грање које су изводиле додолски ритуал. Перун је био борац против суша. Перун кажњава кривоклетнике и све људе који су зли. Христијанизацијом Срба, Перуна замјењује свети Илија. У Гњиланима постоји и пјесма у којој народ комбинује старославенског Бога (паганство) и светог Илију (хришћанство).
И у пјесми „Не додоле! Терање кише“ етно групе „Ива“, прожимају се елементи хришћанстава и паганства. На самом почетку чује се гром коју као опомену народу шаље Перун, односно св.Илија и види се жена у Озренској ношњи, која се моли и интуитивно осјећа долазак неке непогоде. Ударање у клепало представља позивање вјерника на молитву и богослужење, након чега слиједи читање Молебана за престанак кише: „Нека нас силна вода не поплави, Господе; и немој земљи нашкодити и нас људе Твоје глађу уморити; него као Добар заустави силну кишу и као Моћан нареди сунцу да сине на земљи, усрдно Ти се молимо, Царе Пресвети, услиши и помилуј. “
На мјестима у тексту гдје се спомиње Бог, (Молимо се вишњем Богу), мисли се на оца Исуса Христа, док кроз припјев „ој додо, додоле“, аутор композиције кори додолу тј. додоле, дјевојке (народ) које су се окренуле „идолопоклонству“ тј. другим „вриједностима“ које носи савремено друштво и савремени живот у коме преовлађује форма, а не суштина. У односу на оригинални текст, јасно је да је аутор извршио корекције и направио антидодолску пјесму, која не призива, већ „тјера„ кишу.
У споту су приказане двије породице, једна из Републике Српске, а друга из Србије, алудирајући на два највише страдала града у мајским поплавама, Добој и Обреновац. Мушкарци склањају своје породице и одлазе да траже додолу. У међувремену, додола, молећи се погрешним идолима и вриједностима, призива „љуту“ кишу која плави наша поља, о чему свједоче застрашујући и потресни архивски снимци поплављеног Добоја.
На крају спота, мушкарци проналазе додолу и одводе је у цркву, гдје настаје преображење и враћање својој традицији и вјери. Посматрано са становишта музичке умјетности, на самом крају композиције присутан је распад мотива (ој додо, додоле) који води до завршетка на српској дисонантној тоници и ударца звона, које симболизује спасење, вјеру, љубав и наду у будући живот.