X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
14/12/2012 |  08:06 | Извор: СРНА

Хаг-Драгичевић: Не знам за злочине ВРС

Бивши помоћник команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске Лука Драгићевић изјавио је данас на суђењу некадашњем предсједнику Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да "не зна ни за један злочин" војника тог копуса на сарајевском ратишту.
Драгићевић, који је свједочио у Караџићеву одбрану, потврдио да су припадници Унпрофора, послије ваздушних удара НАТО на Војску Републике Српске 1995, по наређењу више команде били "заробљени у војном смислу", али да је то представљало "заштитну и одбрамбену мјеру" од даљих удара. Пензионисани пуковник Драгићевић је поновио исказ претходних свједока да је Сарајевско-романијски корпус током рата бранио српска насеља и народ од напада Армије БиХ из града, која је често користила цивилне објекте попут школа, обданишта и болница. Сугеришући да Сарајево није било под опсадом Војске Републике Српске, свједок је назначио да је окружење око града била "ситуација која је природно постојала и нико је није створио", зато што су српска насеља била око градског језгра. Муслиманска страна је, навео је Драгићевић, одбила све понуде Војске Републике Српске да се заједнички истраже инциденти у Сарајеву за које је окривљавала српску страну, као и да се град прогласи "отвореним". Да би се спријечиле цивилне жртве, Сарајевско-романијски корпус је, по наређењу команде, отварао ватру само на видљиве непријатељске положаје, изјавио је Драгићевић. Послије споразума о стављању артиљерије под контролу УН у Фебруару 1994., Војска Републике Српске је сматрала да је неопходно да нека од оруђа поново преузме да би се одбранила од офанзива Армије БиХ, али је због тога у септембру 1994. била нападнута НАТО авијацијом, иако оруђа није употријебила. Свједок је негирао и да је Сарајевско-романијски корпус икада ускраћивао становништву Сарајева струју, гас и воду. Највећи дио унакрсног испитивања, тужилац Џулијан Николс посветио је оспоравању кредибилитета свједока, на основу писаних наређења која је он издавао. Тужилац је Драгићевићу предочио његово наређење из 1992. да се "спали" једно село у околини Вишеграда, гдје је тада службовао, али је свједок узвратио да је то "био заселак од три куће" у којем тада није било цивила, а Армија БиХ га је користила на првој борбеној линији. Караџић је данас као свједока извео и Милорада Катића, који је од марта 1993. био предсједник српске општине Ново Сарајево, и он је посвједочио да у то време није било прогона Бошњака и Хрвата из насеља Грбавица, гдје је до краја рата остало 1.500 грађана несрпске националности. Према његовим ријечима, они су добијали хуманитарну помоћ и пензије, као и Срби. Одбрану пред Хашким трибуналом, Караџић ће наставити сутра.