Вишковић: Јасеновац - име које боли и "вришти" истину
- Ријеч пуна бола, страха и патње. Али, управо зато - мора се изговарати, мора се понављати, мора остати у памћењу нашег народа и човјечанства. Јер заборав је опасност, а ћутање саучесништво - рекао је Вишковић за Срну поводом предстојећег обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској и 80 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша.
Он је истакао да је државна администрација НДХ овај логор смрти цинично назвала "Сабирни и радни логор Јасеновац", док је у стварности то било једно од најокрутнијих мјеста мучења и масовних егзекуција у историји Европе, првенствено над Србима, Јеврејима, Ромима и политичким неистомишљеницима.
- У процесу "прочишћења хрватске нације", усташки режим је прво кренуо на - дјецу. Српску дјецу. Убијали су их без милости, заједно с мајкама које су их још дојиле. Најмлађа су била још у колијевкама, а најстарија нису имала више од 14 година - рекао је Вишковић.
Он је нагласио да је НДХ била једина земља у окупираној Европи која је имала специјализоване логоре искључиво за дјецу, а та чињеница прелази границе сваког појма људскости.
- Дјеца су умирала у мукама - од глади, жеђи, болести и смрзавања. Хиљаде њих одвојено је од мајки и остављено да умиру у логорским двориштима, собама без прозора и без хране, док су вриштала тражећи комад хљеба и гутљај воде. Злочини који су тамо почињени превазилазе сваку мјеру зла познату људском уму - навео је предсједник Владе Српске.
Према његовим ријечима, окрутност Јасеновца није имала преседана - била је чак и већа од онога што су чинили нацисти.
- Нису то ријечи патетике, већ историјски документована чињеница. Зато Јасеновац није само рана - то је наша најдубља историјска отворена рана. Ријеч Јасеновац мора да нас боли, али нас мора и будити, да никада не дозволимо да се нешто слично понови. То је завјет - да истина живи, да памћење не умре - поручио је Вишковић.
Премијер Српске је истакао да је Јасеновац симбол геноцида и системског истребљења, али и опомена читавом човјечанству.
- На овом светом мјесту, гдје земља памти тишину невиних, не говоримо из мржње - говоримо из истине. Не тражимо освету - тражимо да се никада више ниједно дијете, ниједан народ, не суочи с таквом тамом - рекао је Вишковић.
Он је истакао да је историјска, морална и људска обавеза стално говорити о размјерама геноцида почињеног над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима у НДХ.
- То није само споменик прошлости - то је зид истине за будућност. То је наш завјет убијенима - и дужност према још нерођенима. Да знају. Да уче. Да не забораве. Врло је важно што смо у свим основним и средњим школама имали седмицу културе сјећања и памћења посвећену жртвама усташких злочина и страдању српског народа у Другом свјетском рату. Кључно је очување историјског памћења, његовање културе сјећања и развијање саосјећања код ученика - нагласио је Вишковић.
Он је навео да ће у недјељу, 27. априла, бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, као и 80 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те позвао све грађане Републике Српске да дођу у Доњу Градину да у што већем броју одају почаст страдалим и да се поклоне жртвама свирепог злочина.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.
У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.