Тегелтија: Сарајевски паралелни политички универзум
Колумну преносимо у цијелости:
А у тој стварности, јасно је сад ваљда видљиво сваком у задња два мјесеца, свидјело се то неком или не, Република Српска једина је стварно суверена у Републици Српској, једина која има монопол силе у Српској и једина која може физички да обезбједи проводјење својих одлука у Републици Српској.
Коме то није данас јасно како, нек прочита Анекс 2. Дејтонског мировног споразума, који има једнаку правну важност као Устав БИХ (анекс 4. Дејтонског споразума). Десет надлежности по Анексу 4 ((Устав БИХ) припадају БиХ.
Све остале надлежности органа БиХ у Републици Српској, мимо тих 10 експлиците предвидјених Уставом БиХ (Анекс 4. Дејтонског споразума) постоје ако је и док је Српска са њима сагласна и док их правно и фактички одобрава на својој територији. Онда кад их не одобрава, просто су у пракси на територији Републике Српске непроводиве и представљају мртво слово на папиру.
Што прије се у Сарајеву суоче са том правном и фактичком стварности и приступе разговорима и компромисима са Републиком Српском и њеним институцијама и представницима прије ће извући БИХ из статуса "failed state" (пропале државе), у којем је БиХ сад и који, ако потраје довољно дуго, води само у правцу губљења смисла постојања БиХ као државе.
Немојте од дрвећа да не видите шуму и да инститирајући на властитој имагинацији заснованој на утопији о БиХ у том паралелном универзуму, изгубите и ону и онакву БиХ каква је могућа и предвиđена Дејтонским споразумом у универзуму у којем живимо, јер оваква каква је сад, са изостанком договора међу народима и ентитетима на крају ником неће бити потребна па ни Бошњацима, јер таква каква је сад је само терет и извор фрустрација свима, таква је само кочница напретка сваког човјека у БиХ а терет и Европи и свијету, и мало ће проћи проје него што то постане доминантни наратив у Европи и свијету у свјетлу нових геополитичких односа и околности.