Илић: Јасеновац - епицентар страдања Срба
- Први злочини на подручју НДХ се дешавају већ крајем априла у околини Бјеловара, затим у јуну по Херцеговини, а потом се продужавају кроз читаво љето 1941. године у Крајини, Херцеговини, Славонији, Банији, Лици, Кордуну и гдје год је живио српски народ - рекао је Илић поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Он је истакао да је НДХ имала идеју да уништи трећину свог становништва - Србе, Јевреје и Роме.
Према његовим ријечима, Јасеновац, као највеће стратиште, симбол је укупног страдања Срба, али су специфичности, на примјер, у Славонији биле да су људе бацали у бунаре како би и касније био онемогућен живот онима који евентуално преживе.
С друге стране, навео је он, специфичност крашког подручја - Крајине, Далмације и Херцеговине и дијела Лике је бацање људи у природне крашке јаме које су, највјероватније, пред рат добрим дијелом истражене и њихова запремина је, што је невјероватно, изражена у броју људи приликом тих истраживања.
Он је нагласио да то указује да је постојала нека врста плана за уништење ових народа већ у том периоду прије рата.
У Доњој Градини ће у недјељу, 27. априла, бити одата почаст свим невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату у НДХ, речено је на сједници Координационог одбора за обиљежавање 80 година пробоја посљедњих логораша из Јасеновца.
Логораши у злогласном усташком логору Јасеновац, њих 1.073 кренули су у пробој 22. априла 1945. године. Посљедње дане система концентрационог логора у Јасеновцу преживјело је 169 логораша.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном усташком логору Јасеновац током Другог свјетског рата убијено је 700.000 жртава, међу којима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.
Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.