Габор: Људи у Израелу морају знати шта се десило у Јасеновцу; На себе сам преузео тај задатак (ВИДЕО)
- Моја бака, мајка мог оцаје била заробљена у логору Јасеновац. Чудом је спасена из Јасеновца. Њена животна прича је невјероватна. Из Славонског Брода њени родитељи су одведени у логор Јасеновац гдје су убијени. Послије неколико недјеља моја бака, Шошана Габор је са више од 20 друге дјеце, одвезена возом, који је требало да их одвезе на истребљење у гасне коморе. Међутим,воз је бомбардован. Посљедња два вагона су се одвојила. У њих су ушли партизани и успјели су да спасу око 20 дјеце. Тако је Шошана спасена - рекао је Габор.
Навео је да је Шошана Адлер била јединица у породици, тада сироче са,, девет година, рођена је 1933.
- Дакле, мала дјевојчица покушавала је да нађе своје родитеље, да се спасе, ишла је од села до села да пронађе било ког члана своје породице, али безуспјешно. Придружила се партизанима да им помогне у чему год им је помоћ била потребна. Тако је преживјела. Када је рат завршен, одведена је у сиротиште које се звало "Дом" у Београду. Ту је провела четири године. Године 1949. успјела је да ступи у контакт са замјеником Јосипа Броза Тита, са Моше Пијадом. Питала га је да ли постоји начин да оде у Израел, државу Израел која је основана годину раније 1948. И успјела је. Отишла је у Ријеку и бродом "Радник" отпловила у Израел - рекао је Габор.
Истакао је да је историју своје порордице почео да истражује када су бака и деда умрли једно за другим 2014, прије 11 година.
- Било ме је срам јер их за њиховог живота нисам питао о детаљима које су знали, којима су свједочили. Зато сам почео да истражујем историју мојих предака, моје коријене. Знао сам, на основу њихових свједочења која су забиљежена у Јад Вашему и Музеју Холокауста, знао сам основу приче, али желио сам детаље. Зато сам задњих 11 година живота посветио истраживању. Путовао сам кроз Европу, истраживао и посјећивао концентрационе логоре, архиве, гробља, у жељи да прикупим што више информација - рекао је он.
Нагласио је да није било лако доћи до података.
- Није било једноставно јер су нацисти и усташе спалили књиге које свједоче о њиховим злодјелима. Зато ми Јевреји у Израелу имамо традицију да правимо породично стабло, да се запише цјелокупна лоза, да се не заборави. Али да се вратимо на књиге – неке су спаљене, неке премјештене у друге градове, у друге регије, да им се изгуби траг. Наиме, већина моје породице страдала је у Холокаусту и пронаћи податак гдје су убијени, када тачно – то није лако - нагласио је он.
Навео је да је ово његов први долазак у Републику Српску, као и да ће посјетити Спомен подручје Доња Градина.
- Наиме, ја не знам много о мојој прабаки Риза Адлер која је убијена у Јасеновцу 1942. Постоји шанса да су њене кости у Доњој Градини, у масовној гробници, али ево шта знам о мом прадеди. Знам да логор Јасеновац није ослободила војска. Јасеновац је ослобођен 22.априла када су сами логораши успјели да се ослободе. 1073 логораша договорили су се да оставе жене, дјецу и старије људе напољу. Сматрали су да група од више од хиљаду људи може да ослободи логор. Ко год од нас преживи, мора говорити о стравичним злочинима Јасеновца – то је био договор међу логорашима. Тако да Артур Адлер, мој прадеда је био међу хиљаду логораша који су ослободили логор Јасеновац. На жалост, он није преживио. Преживјело их је само 106. Али мој прадеда се, као и многи други, жртвовао за слободу неколицине који ће свијетом ширити причу и истину о страхотама Јасеновца. Вјерујем да су његови остаци у масовној гробници у Доњој Градини - нагласио је он.
Истакао је је он био иницијатор да се књига Гидеона Грајфа "Јасеновац-Аушвиц Балкана" преведе на јеврејски језик.
- Напоменуо бих да ја у Израелу живим у малом мјесту, првом које је успостављено након проглашења независности и успостављања Државе Израел 1948- Кибуц Шомерат. И сви становници који су населили ово мјесто су преживјели Холокауст. Али само је једна особа, од свих преживјелих у селу, била из Југославије. То је моја бака Шошана. Тако да ја знам за Јасеновац, моја браћа, мој отац знају јер нам је она причала. Али у мом кибуцу, у мојој држави, људи не говоре о Јасеновцу, о томе је било приче само у кругу моје породице. Традиција у Израелу је да идемо у Пољску, да посјетимо концентрационе логоре - рекао је она.
Нагласио је да у Израелу имају неколико музеја посвећених Холокаусту, али нико не говори о Јасеновцу.
- Када сам први пут чуо да је професор Грајф урадио истраживање о Јасеновцу изненадио сам се да неко у Израелу говори и зна о овом логору. Успио сам да ступим у контакт са њим, сусрели смо се и помислио сам колико је неопходно да се његова књига "Јасеновац-Аушвиц Балкана" преведе на јеврејски језик. Јер људи у Израелу морају знати шта се десило. Морају знати чињенице! На себе сам преузео тај задатак. На почетку, нисам могао ни претпоставити колико је превод књиге на јеврејски тежак посао. Знате, веома је тешко у Израелу наћи некога ко говори српски језик. Али успио сам! Нашао сам жену која је заправо рођена у Бањалуци, говори српски језик и дала је све од себе да преведе књигу. Такође, пронашао сам жену из Сарајева чији је отац преживио Холокауст и која је помогла у преводу - рекао је он.
Рекао је да сам процес превођења још увијек траје.
- Успјели смо да преведемо први дио књиге, радимо на другом. Много је посл, а а ту су и ратна дешавања у Израелу због којих је све спорије, тако да на свему радимо дуже од годину и по дана - каже Габор.
На питање колико је важно да се Јасеновац уврсти на мапу Холокауста и могу ли томе допринијети конференције, обиљежавања годишњица, глас јавности о Јасеновцу, Аушвицу и Холокаусту, Габор је истакао да они у јеврејском језику имају изреку: Мораш знати одакле долазиш! Мораш знати гдје стојиш. И мораш ићи куда си кренуо.
- Зато је важно да у савременом друштву, због генерација које су "инстант генерације" – које желе све сада и одмах, којима је све једнократно и доступно, постоји такозвана "димензија времена". Као што је рекао краљ Саломон "Што је било-биће". Прошлост ће се одразити на садашњост и будућност. Мислим да је обавеза једне нације да се сјећају своје прошлости - поручио је он и додао да се нада да ће овај интервју, као и књига коју преводе допринијети да људи сазнају истину о логору Јасеновац.