Од завршетка борбе Срба у БиХ за црквено-школску аутономију 120 година
Циљ овог Округлог стола било је присјећање на жртву и страдање ондашње генерације православних Срба за вјерска и просвјетна права.
У вријеме када нису имали своју државу, у доба Османског и Аустроуграрског царства, Срби у БиХ били су ослоњени на Цркву и црквене општине, које су биле једине институције које су окупљале и организовале православне Србе. Зато је очување црквено-просвјетних општина био предуслов народног опстанка.
- У Османском царству, у Босанском ејалету, црквене општине су штитиле православни народ, представљале су јединство pравославне цркве и народа у БиХ - рекла је Стојанка Лужија, Филозофски факултет.
Циљ Округлог стола, између осталог, јесте очување сјећања на народне прваке који су жртвовали личну слободу и стечени иметак како би православни Срби очували стара и стекли нова црквено-просвјетна права.
- Присјећамо се неких од носилаца тог покрета, који је настао као директна посљедица специфичне аустроугарске политике у области вјерских заједница и области школства - истакао је Боривоје Милошевић, Филозофски факултет.
Борба Срба за црквено-школску аутономију јако је битна, додао је Бошко Бранковић, јер како је истакао показује колико је наш народ, наши преци, били свјесни свог идентитета.
- Било да се ради о вјерским или националним правима за вријеме аустроугарске монархије - додао је он.
Борба за Црквено-школску аутономију трајала је од 1896. до 1905. године, а окончана је проглашењем Уредбе о вјерско-просвјетној самоуправи у Босни и Херцеговини.