Симић: Политички став Додика је на нивоу великих свјетских политичара
Симић је нагласио да је некадашњи амерички предсједник Хари Труман показивао спремност да доноси тешке политичке одлуке без обзира на политичке посљедице, а да Додик попут Трумана јасно даје до знања да преузима сву одговорност када је у питању Република Српска и српски народ.
Он је истакао да је потпуно јасна Додикова одлучност и спремност да доноси тешке политичке одлуке када је то потребно, без обзира на личне посљедице и да је он увијек јасан и гласан када преузима сву одговорност.
- И те како је свјестан да у временима наметнуте кризе вође морају владати. Реакција на кризе обликује се не само одлукама већ и спровођењем тих одлука чега је Додик свјестан - објаснио је Симић у ауторском тексту за "Политику".
Он је подсјетио да је Кристијан Шмит, кога на мјесто високог представника није изабрао Савјет безбједности УН, основни узрок кризе у БиХ, која је настала након што је Додик осуђен због наводног непоштовања Шмитових одлука.
Симић је навео да се о одлучивању о кризама попут ове, која покушава да се наметне ниским страстима из загушљује Сарајевске политичке кухиње у којој се припрема отровна храна мржње за Додика и Српску, политичко Сарајево од блефа око Додика и Републике Српске покушава да створи истину.
- При томе, заборављају да њихов блеф оличава настојање да се избјегне пораз и оствари било какав добитак чак и по сваку цијену - каже Симић.
Симић је додао да је и Додик рекао да све брљотине које је направио Шмит треба да буду уклоњене да би се ријешила актуелна политичка криза у БиХ и да је изразио спремност да се замрзну одређени акти спорни за неке домаће и међународне факторе или да се обустави њихова примјена да би се дала шанса преговорима.
Подсјетио је и на ријечи предсједника Српске да поруке политичког Сарајева да "неће преговарати" показују њихову политичку инфериорност и да ће тако се понашајући изгубити државу, као и да је указао да Српску убудуће треба квалификовати као државу у којој не постоји ниједан политички проблем.
Додик је, напоменуо је Симић, рекао да су у Сарајеву научили да им се све жеље испуњавају, а да је за њега највећа сатрисфакција то што се Интерпол, од којег је Сарајево тражило његово хапшење и других званичника Српске, досљедно понашао и рекао да је тај процес у вануставном Суду БиХ политички.
Шмит, према ријечима Симића, није имао законско право на измјене Кривичног закона БиХ, а те одлуке услиједиле су након што је Народна скупштина гласала за непримјењивање одлука Уставног суда БиХ на територији овог ентитета док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду.
Према његовим ријечима, Додик је дуго времена са пуним правом критиковао Уставни суд БиХ због тога што има стране судије, те да Српска неће прихватити Шмитове одлуке јер он није званично именован од стране Савјета безбједности УН.
Симић је навео да је послије изрицања пресуде Додику, у БиХ наступила политичка криза након што је Народна скупштина усвојила законе о забрани дјеловања вануставног Суда и Тужилаштва, Високог судског и тужилачког вијећа БиХ и Агенције за истрагу и заштиту /Сипа/ на подручју Републике Српске.
Такође је подсјетио да је Сарајево расписало централну потјерницу за Додиком и предсједником Народне скупштине Ненадом Стевандићем, а да су они били у више посјета Србији, предсједник Српске и у Израелу и Русији, што је изнервирало политички руководиоце у БиХ.
Због тога су, додао је, критиковали полицијске агенције БиХ, који су нервозно константовали да оне ни Додика, ни Стевандића нису ни легитимисале а камоли покушале ухапсити, што је и главни циљ и жеља политичког Сарајева.
Шта више, каже Симић, доживјели су разочарање након што је генерални секретаријат Интерпола од кога су из Сарајева тражили хапшење одбио да распише потјерницу за Додиком и Стевандићем, пошто је тај исти Интерпол оцијенио да је у питању политички прогон.
Он је рекао да је Додик у више наврата позвао политичко руководство у Сарајеву на сусрет и међусобни дијалог како би се међусобне тензије у БиХ смириле постизањем договора, али да је оно исфрустрирано Додиковим путовањима у велике земље.
Симић је навео да су Додик и Српска добили значајну подршку прво од предсједника Србије Александра Вучића, затим премијера Мађарске Виктора Орбана, као и из Москве од министра иностраних послова Русије Сергеј Лаврова, који је истакао да подржава напоре Додика у процесу заштите уставних овлашћења Републике Српске и њених законитих интереса у складу са Дејтонским споразумом.
У тексту је подсјетио и да ОХР, који неколико деценија господари по БиХ, постоји и по основу потписа Републике Српске на Анекс 10, дакле, високи представник, у овом случају Шмит, мора дјеловати стриктно у складу са Анексом као дијелом међународног уговора.
- Није дозвољено да било ко добије ни мандат за дјеловање користи против онога од кога је мандат добио дакле ни против Републике Српске - нагласио је Симић, који је подсјетио да је група других држава наметнула у БиХ правило изнад устава и свих других закона, које високом представнику даје овлашћења да доноси законе умјесто демократски изабраних законодавних власти државе, на шта Додик годинама указује.
Овом приликом Симић је подсјетио и на став професора међународне политике у Енглеској на Универзитету Вестминстер Дејвида Чендлера за Би-Би-Си да је Дејтонски споразум стално мијењан и то у правцу давања све већих овлашћења међународним надзорницима, високим представницима, који су наметнули стотињак закона мимо воље политичких представника три народа и њихових парламената.
Симић је додао да је Чендлер рекао да је створена вјештачка држава са вјештачким институцијама, као и да претјерано страно мијешање отежава успостављање функционалне државе.
Напоменуо је да је високи представник од закључења Дејтонског споразума 14. децембра 1995. године изашао ван датих овлашћења, а да неправда коју су чинили према Републици Српској, а и сада чине, и од Савјета безбједности УН непотврђени високи представник Кристијан Шмит потврђивали су изреку римског права да "не бива неправда ономе који на неправду пристаје".
Године 2007. године Српска се успротивила овом неправном дјеловању високог представника као и сада када је донио измјене Кривичног закона БиХ, према којима је неспровођење одлука високог представника кривично дјело, навео је Симић.
Он је додао да је Додик још тада најавио да неће спровести Шмитове одлуке па је потписао указ о проглашењу спорних закона које је донијела Народна скупштина Републике Српске.
Симић је подсјетио на закључке Скупштине 14. маја 2009. године приликом расправе о преносу надлежности када је речено да је потребно извршити трансформацију међународног присуства у БиХ путем преобликовања Канцеларије високог представника у Специјалног представника ЕУ без надлежности за наметање рјешења у БиХ.
Додао је да је Скупштина те 2009. године тражила од високог представника у БиХ да стави ван снаге раније наметнуте одлуке о смјенама већег броја лица којима су наведеним одлукама одузета висока људска грађанска и политичка права и слободе, а умјесто да уважи захтјеве стране потписнице Анекса 10, високи представник је донио одлуку којом укида те закључке.
Подсјетио је и на мишљење Венецијанске комисија у марту 2005. године да су широка овлашћења високог представника фундаментално некомпатибилна са демократским карактером државе и суверенитетом и што дуже постоји, то постаје проблематичнијим.
Симић је навео да је од тада прошло 20 година, а да се ништа није промијенило, те указао да је до кризе у БиХ дошло 26. фебруара ове године након што је Суд БиХ изрекао првостепену пресуду Додику због непоштовања Шмитових одлука, непотврђеног високог представника у Савјету безбједности УН.
На питање зашто се не превазилази постојећа криза у БиХ, Симић је као одговор навео да је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла да криза није безбједносна, већ политичка, везана искључиво за дјеловање неизабраног странца Шмита који као такав нема упориште у међународном праву.
- На питање зашто политичари у Сарајеву одбијају позиве на међусобни дијалог који им је упутио Додик који сматра да је политика увијек дијалог а не монолог како би се спустила тензије, сарајевски политички лидери ћуте иако је јасно да је ово питање важно за даљу стабилизацију БиХ - истакао је Симић.
Али, додао је, то избјегавање међусобног дијалога од стране сарајевских политичких лидера јесте препознатљиви стил политичког Сарајева, што показује и састанак Додика и америчког амбасадора Патрика Муна из фебруара 2012 године, када је Мун рекао Додику да предложи бошњачким политичарима да се ријеши имовина око које се лидери унутар БиХ могу договорити.
Додик је тада рекао да за то треба имати саговорника, док је Мун примијетио активан допринос Републике Српске европским интеграцијама и да поред Додика велике заслуге за то има Жељка Цвијановић, као и да САД посвећују пуну пажњу односима са БиХ и са Додиком лично.
Симић је подсјетио и на ријечи Цвијановићеве на недавном састанку Сјевероатлантског савјета у Бриселу да нико нема право осим домаћих институција да доноси законе и суспендује Устав, као што је то урадио Шмит са Уставом БиХ.