Лозо: Јасеновац - симбол највећег зла НДХ (ВИДЕО)
Истакао је да је дехуманизација у НДХ водила геноцидну политику над Србима, гдје је бруталност у злочину била пожељна, те да је комплекс логора од којих је највећи Јасеновац био пут за системско уништавање Срба на ширем подручју којег су контролисале усташе.
- У комплексу логора Јасеновац су убијане жене и дјеца што говори о намјери тоталног уништења Срба у НДХ. Важно је указивати на чињеницу да су највећи број наших предака усташе у НДХ убијале на кућном прагу, што говори о масовности и распрострањености злочина - рекао је Лозо.
Сматра да то говори о систематичности злочина.
- Раширена је атмосфера о пожељности злочина над Србима, Јеврејима и Ромима. Болна је чињеница да је у тим злочинима учествовао велики број наших комшија, Хрвата и муслимана - указао је Лозо.
Он је навео да је Јасеновац, како је записано у документима НДХ, имао неограничен капацитет што потврђује тезу да је основан искључиво због системског убијања и уништавања Срба.
- Логораши који су довођени из околних села или возовима, умирали су и убијани у најтежим мукама - истакао је Лозо.
Поручио је да историју никада до краја није могуће исписати.
- Колико год се трудили никад до краја нећемо исписати таква искуства нашег народа, али имамо одређена сазнања која преносимо генерацијама - навео је он.
Он је указао да је култура памћења важна да би се извукле адекватне поуке.
- Стручњаци, историчари и Српска православна црква треба да сјећања саберу на једно мјесто, да их артикулишу и рационализују. Након тога да извуку поуку и упуте је генерацијама које долазе - истакао је Лозо.
Подсјећамо, Влада Републике Српске прогласила је 27. април Даном жалости поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Истог дана, у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице биће служен парастос за жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац.
Логораши у злогласном усташком логору Јасеновац, њих 1.073 кренули су у пробој 22. априла 1945. године. Посљедње дане система концентрационог логора у Јасеновцу преживјело је 169 логораша.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном усташком логору Јасеновац током Другог свјетског рата убијено је 700.000 жртава, међу којима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.
Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.