Дејан Зукић, фудбалер Волфзбергера: Пикси, зови ме, за Србију гинем ако треба (ВИДЕО)
Од доласка у Волфсбергер Дејан Зукић се наметнуо као један од најбољих играча аустријске лиге.
Са осам голова и седам асистенција, најучинковатији је везни фудбалер Бундеслиге.
Постигао је два гола и у Купу Аустрије, почео је у првих 11, практично сваку утакмицу у шампионату, од почетка сезоне.
- Погодио сам са избором клуба. Аустријска лига је развојна лига, сјајна одскочна даска за младог играча за одлазак у неку од "Лига петице". Када сам дошао, сви су ми говорили да ће ми требати два - три мјесеца да уђем у ритам. Послије прве одигране сезоне, да у другој "експлодирам". Међутим, намјестио сам главу, знао сам што сам дошао, знам шта радим, који ми је циљ. Тако сам се опходио на сваком тренингу, утакмици. Наравно да нисам очекивао овакав учинак, осам голова седам асистенција, још два гола у Купу, али тако се намјестило и срећан сам, шта да кажем друго - истиче Зукић.
Волфсбергер је клуб који је основан 1931. године.
Током 94. године постојања екипа из градића Волфсберг, није освојила нити један значајни трофеј.
Клуб се углавном такмичио у нижим лигама, све до 2012. године, када је први пут ушао у најјачи ранг аустријског фудбала.
Од тада су практично неизоставан дио аустријске Бундеслиге. Четири пута су играли у еврокуповима, три пута у Лиги Европе, једном у Лиги конференција.
Тренер Волфсбергера је Дитмар Кибауер, некадашњи репрезентативац Аустрије, са преко 50 утакмица за национални тим.
Управо је Кибауер један од разлога што је Зукић изабрао Волфсбергер, и поред уноснијих понуда.
- Волфзбергер је платио 900.000 евра обештећење Војводини, што је за њих рекордан износ. Ја сам хтио да пређем у овај клуб, јер ме Кибауер баш желио, хтио је да дођем у Волфзбергер. Када видиш да те толико жели тренер, спортски директор и предсједник клуба, онда знаш да је то тај клуб и да ћеш ту само моћи да напредујеш. Кибауер је изванредан човјек, како на терену тако и ван њега. Иначе, легенда је бечког Рапида. Одиграо је за њих близу 200 утакмица, играо је у Шпанији, за Реал Сосиједад. Посвећен је фудбалу 24 часа. Има огромно искуство, зна како да приђе играчу, подијели савјет, али исто тако зна и да саслуша играча. И он је играо везног, али више дефанзивног, тако да се јако добро разумијемо. Много сам му захвалан, баш је инсистирао на мом доласку, брзо смо све договорили, послије пар дана, и ја сам већ био у опреми Волфзбергера - наводи Зукић.
Он је класична "десетка", најбоље се сналази иза нападача, када има слободу да креира и да се убацује из другог плана.
На тај начин постигао је и већину голова, не само у Аустрији него и у Србији наступајући за Војводину
- Имам осјећај за гол, знам гдје лопта може да дође, увијек се налазим у шанси. Имам тај што се каже "преглед игре". Могу и да одиграм и на осмици, да будем "преносилац лопте" из задње линије према горе. Ипак, моја природна позција, гдје ја дајем највише и од највеће сам користи екипи је та "десетка" - каже Зукић
ОД СЉЕДЕЋЕ СЕЗОНЕ У НЕКОЈ ОД "ЛИГА ПЕТИЦЕ"
Сјајним играма Зукића, профитирао је и Волфсбергер. Клуб је тренутно четврти у првенству Аустрије, а први пут у историји клуба, пласирао се и у финале Купа, гдје ће им ривал бити Хартберг.
- Амбиције клуба пред почетак сезоне су биле пласман у плеј оф и да у Купу одемо што даље. Када сам стигао у клуб, осим мене, ту је било још седам – осам навајлија. Брзо смо се уклопили, нашли заједнички језик на терену. И заиста, није флоскула, изгледамо као породица и тако функционишемо. Много разговарамо, анализирамо. Како је сезона текла, видјело се да смо ту међу четири – пет екипа по квалитету, можда и у прва три клуба у Аустрији. Први пут смо и финалу Купа Аустрије у клупској историји, имамо велике шансе да освојимо трофеј, ривал нам је Хартберг, екипа која се бори у плеј ауту. Недавно смо их добили 3:0 у првенству - наглашава Зукић.
Ове сезоне у Аустрији се води велика борба за титулу шампиона.
Лидер на табели је Штурм из Граца са 30 бодова. Бечка Аустрија има 27, а Салцбург 25. Волфсбергер је 4. са 23 бода.
До краја првенства, остало је још седам кола.
- По мени је Штурм највише показао у досадашњем дијелу првенства. Највећи конкурент биће му Салцбург. Мислим да Аустрија неће моћи да издржи до краја. Сад су изгубили од Рапида у градском дербију, 2:0. Штурм има јако квалитетан тим, имају широк ростер играча. Ипак морам да кажем, да им ми не лежимо. Два пута смо их побиједили ове сезоне, оба пута 3:0. На нашем терену сам им дао два гола. Одиграо сам супер. Али понављам, мислим да ће они на крају освојити титулу, иако Салцбург има одличну екипу, младу, полетну, талентовану која може да побиједи свакога у Аустрији. Што се тиче Рапида, добра, искусна екипа, али по мени фали им мало "дрскости", безобразлука у посљедњој трећини терена. Играмо против њих у недјељу. Желим им вечерас да избаце Ђургарден, прођу у полуфинале Лиге конференција и уморни дођу на наш стадион - каже Зукић.
Многи клубови из тзв. "Лига петице", прате Зукићеве игре. Италијански медији пишу да је Аталанта озбиљно "загризла", за двадесетрогодишњег момка из Бачког Јарка. Тешко да ће се и наредне сезоне задржати у Аустрији.
- Искрено, једино што желим у овом моменту јесте да дам свој максимум, јер су људи у клубу то заслужили због свега што су учинили за мене. Како су ме примили и како се опходе према мени, не могу то да вам ријечима опишем. Наслушао сам се разних прича, из више клубова, али људи у Волфсбергу заиста су посебни и велико им хвала за све. Ипак, мислим да није реалано да останем овдје и наредне сезоне. Желим да у преосталих седам-осам утакмица наставим са добрим играма, головима и да одем у неку јачу лигу, бољи клуб - рекао је Зукић.
ЗА СРБИЈУ УВИЈЕК ТУ, НАДАМ СЕ ПОЗИВУ СТОЈКОВИЋА
Утисак је да фудбалер профила Дејана Зукића недостаје репрезентацији Србије.
Играч Волфсбергера добијао је позив селектора Стојковића за утакмице у Лиги нација, против Шпаније у Кордоби и Швајцарске у Лесковцу, али још увијек чека на деби.
Некадашњи офанзивни везни Војводине, нада се позиву за јунске квалификације за Мундијал, против Албаније у Тирани и Андоре у Београду.
- Ја бих за своју земљу погинуо ако треба. Увијек сам ту за Србију, у сваком секунду, минуту, дану што се каже. Искрено, очекујем позив Пиксија. Опет, све је на селектору, како он види, шта ће му требати за ове двије утакмице. На мени је да добро играм, тренирам, и чекам своју шансу. Добијао сам већ позив, био сам на клупи, нисам дебитовао, много ми је криво због тога. Али, ближи се и тај тренутак, осјећам да ће се и то десити и то врло брзо - каже играч Волфзбергера.
- Вјерујем да се можемо пласирати на Мундијал. Ми Срби смо непредвидиви, ако сви буду здрави, ако се сви одазову репрезентацији, можемо сваку репрезентацију да побиједимо - додао је Зукић.
Не плашимо се никога, ни Енглеске, истиче он.
Са великом пажњом Зукић прати и игре свог матичног клуба, Војводине.
- Нервирам се сваку утакмицу, као да сам још тамо - истиче он.
Турбулентна сезона за Новосађане, који су промијенили три тренера, али и даље имају шансу да се докапају Европе.
- Сада је Тањга тренер, један велики господин. Унио је доста самопоуздања екипи, а управо то им је и недостајало. Војводина има изутено квалитетне играче, вјерујте ми. Не могу вам то описати...И даље не могу да вјерујем како су изгубили неке утакмице, јер познајем те играче, донедавно сам тренирао са њима. Заиста ми није јасно. Говорили су ми да су убијени психички, са тренинзима, пристиком...Сада имају прилику да извуку сезону освајањем трећег мјеста, ОФК им бјежи четири бода. А ту је и Куп, гдје могу до финала и трофеја. Ја сам убијеђен да ће то тако и да буде. Значи треће мјесто и финале Купа гдје се игра једна утакмица и гдје је све могуће - навео је Зукић.
БОРАЦ ПРИМЈЕР СВИМА У РЕГИОНУ
Борац је ове сезоне одушевио све. Показали су да имају срце, храброст и да се не плаше никога. Онај ко воли, прати фудбал то мора да призна, каже Зукић.
- Мислим да су изненадили многе, не само у региону, него и у Европи. Гледао сам доста њихових утакмица, против Панатинаикоса, Рапида, чак и ону прву у Албанији...Познајем Давида Чавића, често се чујемо путем порука. Знам и Ћетковића, голмана, играли смо заједно у репрезентацији у млађим категоријама. Са њима сам на вези. Свака част и тренеру Жижовићу који је изванредан, који их је намјестио што се каже. Борац је братски клуб, моји "Фирмаши" и "Лешинари" су браћа. Сјећам се да су често долазили у Нови Сад на наше утакмице, и увијек је била сјајна атмосфера на "Карађорђу". То су моји најрођенији. Нажалост, нисам био на Борчевом стадиону, а имам заиста велику жељу да дођем. У Бањалуку сам долазио као клинац, играли смо на неком турниру, спавали код другара. То никад нећу заборавити - закључио је Зукић.
Разговарао: Александар Колунија