Мацут: Србија показала одрживост здравственог система, наставићемо у том смјеру
Мацут је, у свом завршном излагању прије почетка гласања у Скупштини Србије, истакао да је идеја да дође на мјесто мандатара заснована на томе да се унесе неки нови дух, "залијече" односи и да се смање разлике у друштву.
Подсјетио је на предсједника владе 1945. године, доктора Благоја Нешковића, који је био први предсједник владе послије Другог свјетског рата, а који је, како каже, донио обнови земље.
- У то вријеме је потпуно јасно било да је земља разорена енормно и да је долазак некога ко је био љекар у то вријеме вјероватно имао одраза да се санирају неке ствари, између осталог, а у то вријеме је Медицински факултет, конкретно у Београду, био готово разорен. Доктор Нешковић је тада, поред тога што је био предсједник Владе Србије, успио да организује и у великој мјери да врати Медицински факултет у Београду, то подразумијева и многе друге институције, и тада је он био заправо обновитељ - рекао је Мацут.
Подсјетио је да је Нешковић, по престанку свог мандата, наставио да ради и основао Институт за онкологију, што је био темељ садашњег Института за онкологију.
- Ако се сад вратимо на период који је нас овде задесио, ја бих рекао да је идеја да ја дођем овдје, вјероватно и да покушам да некако помирим стране или да унесем неки нови дух, управо идеја да залијечимо неке наше односе и да покушамо да отворимо нека нова поља разумијевања и разговора. Ја стварно нисам члан партије и нисам организовао било какве протесте испред ове зграде и немам стварно везе са тим - нагласио је он.
Када је ријеч о здравству, Мацут је напоменуо да је приликом излагања експозеа покренуо питања листа чекања.
Оцијенио је да је прављење листа чекања у Србији позитиван корак и да је дао резултате.
- Мислим да су листе чекања један позитиван корак који се десио у Србији, с обзиром на то да имамо у виду да само у Хрватској, а прије свега у Словенији, на преглед једног ендокринолога се чека двије године. На ванредни или хитан преглед се чека три до четири мјесеца. Ако овдје имамо да за мјесец дана можете добити мишљење субспецијалисте, мислим да смо ипак нешто урадили у протеклом периоду - навео је Мацут.
Додао је да је Министарство за здравље под вођством министра Златибвора Лончара играло велику улогу у том пројекту.
Мандатар је напоменуо и да је Србија показала функционалан и одржив здравствени систем у вријеме пандемије, за разлику од појединих земаља у Европи.
- Навешћу само пример Грчке, да је постојало апсолутно безглавље и ванредно стање гдје се није могло било шта урадити у здравственом систему и било је много више жртава короне. Значи имамо неке паралеле које мислим да су јако битне и да ми настављамо тим путем - примећује Мацут.
Он се осврнуо и на ситуацију у Србији када је ријеч о онколошким пацијентима и поручио да су ти пацијенти збринути.
- Не можемо да кажемо да нису. Лично водим један конзилијум на клиници који је јединствен у Србији за област којом се бавим и многи чак и овдје присутни посланици су имали прилике да сарађују индиректно са мном, доводећи своје ближе рођаке или родбину на такве конзилијуме. Значи, ми функционишемо. Ја нисам онколог, да се разумијемо, али структура наших установа је таква да ми морамо покривати разне аспекте у медицини. Значи, онколошки пацијенти јесу збринути - рекао је Мацут.
Он је напоменуо да је свестан да је Институт за онкологију изузетно оптерећен, али и да његове колеге љекари дају све од себе да пацијенти добију одговарајућу негу.
Истакао је да се ствари у онкологији решавају и да се практично болести преводе у хроничне, као што су болести попут, карцинома дојке.