latinica  ћирилица
16/04/2025 |  12:20 ⇒ 14:22 | Аутор: Глас Српске

Ко подржава Хрватску да на Трговској гори складишти опасни отпад?

Трговска гора је, упркос упозорењима из БиХ, све ближа томе да постане складиште за радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране "Кршко", а доказ за то су готово свакодневне активности које с тим циљем спроводе надлежни у Хрватској, у које се умијешала и Међународна агенција за атомску енергију.
Трговска гора - Фото: РТРС
Трговска гораФото: РТРС

Хрватска је, наиме, власник половине електране у Словенији и обавезна је да преузме половину отпада, због чега спроводи припреме за складиштење тог радиоактивног, али и институционалног отпада док се, истовремено, у БиХ води борба на неколико фронтова како би се стало у крај управо намјерама да та локација буде на мјесту некадашње касарне "Черкезовац" на Трговској гори, у непосредној близини границе са БиХ и заштићеног подручја у сливу ријеке Уне.

Међутим, из хрватског Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива НЕ "Кршко" јуче су саопштени детаљи радионице коју су, уз помоћ ИАЕА, спровели од 7. до 11. априла на тему критеријума прихватљивости радиоактивног отпада.

Другог дана радионице су, како је наведено на интернет страници Фонда, посјетили локацију Центра за збрињавање отпада на Черкезовцу као и Инфо-центра о радиоактивном отпаду у Двору.

- На локацији Центра обишли смо полуукопане објекте који ће се реконструисати за потребе складиштења ИРАО-а, мјерне станице, ИСО транспортни контејнер који ће се користити за спремање искоришћених извора, а на крају смо обишли локацију будуће управне зграде и дугорочног складишта ниско и средње радиоактивног отпада из НЕ "Кршко" - истакнуто је у саопштењу.

Предсједник Удружења "Грин тим" из Новог Града Марио Црнковић истиче да Међународна агенција, умјесто да буде свјетло на крају тунела, око врата себи ставља терет саучесништва у давању легитимитета политичкој одлуци Хрватске још из 1999. године да у повратничко подручје, на самој граници са БиХ, позиционира радиоактивне и друге опасне отпаде из читаве Хрватске.

- Умјесто да проактивно помогне рјешење овог проблема који ће свој расплет, између осталог, тражити и по међународним судовима, на штету обје земље, они обилазе тзв. "локацију будућег Центра за збрињавање РАО" на Трговској гори. Не могу рећи да након 25 година не знају да је ријеч о спорној локацији, нити могу рећи да не знају како је одабрана 1999. године. То је тужно, јадно и на крају крајева неетично. Чему онда икакве препоруке, чему процедуре, чему међународне конвенције, чему јавне расправе које тек треба да буду организоване - категоричан је Црнковић.

Сматра да је овдје и те како потребно размотрити термин еколошког расизма, у којој је мјери присутан, јер је превише сличности са теоријом која дефинише овај термин. Тај термин се, између осталог, односи на то да су заједнице које припадају појединим етничким мањинама више изложене загађивачима или како им је онемогућен приступ одређеним природним ресурсима, као што су чист ваздух, чиста вода и друге еколошке добробити.

У међународном контексту, ова појава се доводи у везу са колонијализмом, неолиберализмом и глобализацијом.

- Све ове године нисмо видјели да се ИАЕА, која је сада била суорганизатор догађаја, оградила од изјава Фонда НЕК који сугерише да је РАО на Трговској гори готова ствар. Да су међународне организације више у служби права и правде, можда би Балкан био мирније тло. Најлакше се забарикадирати по свјетским метрополама, а мање земље као БиХ треба да служе као колатерална штета политичких и глобалних небрига. За право и правду потребно је имати и храбрости, а то што је неки немају, нама треба да буде подстрек да се још јаче боримо - поручио је за Глас Црнковић који је и члан домаћег Експертског тима за праћење активности на локацији Трговске горе, гдје Хрватска планира да складишти отпад и истрошено нуклеарно гориво из НЕ.

Став свих страна у БиХ је да Трговска гора, односно локација око некадашње касарне "Черкезовац", није мјесто за одлагање радиоактивног и другог отпада. Посебно се упозорава да би одлагањем око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника. Уз то, постоји и оправдана бојазан да би Трговска гора могла од складишта лако да прерасте у трајно одлагалиште.

Донирана опрема

О укључености Међународне агенције за атомску енергију било је ријечи и лани на једној од сједница Народне скупштине Републике Српске на којој се расправљало о активностима републичких институција и представника из Српске у институцијама на нивоу БиХ у вези са плановима на Трговској гори.

Тада је, између осталог, речено да забрињава чињеница да је та агенција донирала Хрватској опрему за складиштење радиоактивног нуклеарног отпада на Трговској гори.