latinica  ћирилица
08/04/2025 |  21:11 ⇒ 22:58 | Аутор: РТРС

Савјет безбједности УН о Косову и Метохији; Београд упозорио да су Срби на КиМ у опасности (ВИДЕО)

Амбасадори држава чланица Савјета безбједности УН размотриће извјештај шефице УНМИК-а, Каролин Зијаде о стању на Косову и Метохији. Неке чланице овог тијела затражиле да јседница буде затворена, али је ова идеја одбачена. Ставове Србије представиио је министар спољних послова Марко Ђурић. Приштину представља Доника Гервала.
Савјет безбједности (Фото: ЕPA/JUSTIN LANE) -
Савјет безбједности (Фото: ЕPA/JUSTIN LANE)

Кина: Унмик треба да остане

Приштина затворила низ српских институција, угрозиле животе Срба, тврдећи истовремено да се залаже за спуштање међунационалних тензија, рекао је кинески амбасадор при УН Генг Жуанг.

Унмик игра важну улогу у промовисању међуетничког помирења и све стране морају подржати Унмик у испуњавању мандата, став је Кине.

Кина је привржена одредби из Резолуције 1244 којом се предвиђа обострано прихватљиво рјешење, рекао је кинески амбасадор.

Грчка: Обе стране морају остати привржене дијалогу

Амбасадор Грчке при УН Евангелос Секерис обе стране морају остати привржене дијалогу уз посредовање ЕУ и показати највећу уздржаност како би се избкегло погоршавање ситуације на терену.

- Не можемо игнорисати запаљиву реторику... Статус паралелних српских институција мора се ријешити у оквиру Заједнице српских општина. Одговорни за нападе на сјеверу Косова се морају привести правди - рекао је грчки амбасадор.

Вашингтон тражи кресање трошкова, укидање Унмика

Амерички амбасадор Џон Кели позвао је на постепено укидање Унмика, наводећи да Вашингтон ријешен да смањи непотребне трошкове.

- Унмик је мировна мисија без мировних снага која 85 одсто буџета троши на плате запослених - рекао је Кели.

Затражио је да будући састанци о КиМ буду одржавани једном годишње и иза затворених врата како би се избјегли непродуктивни наступи.

- Коначни циљ двије стране мора бити међусобно признање - закључио је амерички амбасадор.

Русија: Шовинистичко понашање Приштине према Србима

Руски амбасадор при УН Василиј Небезја оштро је осудио "шовинистичко" понашање власти у Приштини према Србима, отимање имовине и нелегална суђења.

- Циљ овога је протјеривање - рекао је Небензја, набрајајући читав низ случајева кршења основних права, укључујући спречавање доласка на КиМ званичницима власти из Београда.

Оштро је, такође, осудио незнатан напредак у процесу повратка српских прогнаника на КиМ, те навео да су власти у Приштини, не објављујући резултате истрага на инцидената на сјеверу Косова, кривицу аутоматски приписале Србима.

После 17 година ангажмана ЕУ, анализа кристално показује да Европска унија нема начин да утиче на Приштину, што је поткријепио чињеницом да је Аљбин Курти у неколико наврата изјављивао да нема намјеру да формира Заједницу српских општина.

Небензја је рекао да не схвата смисао испоручивања дронова, борбених хеликоптера и остале војне опреме властима у Приштини, наводећи да је све то жестоко у супротности са Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН из јуна 1999. године.

Надамо се да ће Специјални суд на примеран начин казнити лидере некадашње терористичке "ослободилачке војске Косова" за злочине почињене током рата 1998-99. године.

- Питамо се хоћемо ли икада чути глас из Брисела који ће се заложити за спровођење споразума постигнутих пре више од деценије - рекао је руски амбасадор, захтевајући још једном од Гервале Шварц да објави резултате истраге о нападу на руског дипломату 2019. године.

Одговарајући на излагање представнице Приштине, Небезја је најавио да ће Русија следећи пут преиспитати "учешће цивила на сједници" јер се, како је рекао, крше демократска и правила лијепог понашања.

Ђурић: Аларм за међународну заједницу

Шеф српске дипломатије, Марко Ђурић упозорио је на посљедице преседана који је учињен 2008. године једностраним проглашењем тзв. независности Косова.

- На вријеме смо упозоравали да, када се једном принципи међународног права прекрше, питање је како можемо да изађемо из овог зачараног круга. Свака земља, потенцијално, може имати своје "Косово" - рекао је Ђурић.

Упозорио је једностране потезе и етнички мотивисане инциденте које је починио актуелни владајући режим на челу са Аљбином Куртијем, наводећи да су ти потези имали директне посљедице по људе.

- Укинуте су плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица. Основна средства за опстанак многих наших сународника... То није била само политичка провокација – био је то прорачунати покушај брисања колективног идентитета Срба у овим срединама - рекао је српски министар спољних послова.

Ђурић је навео да у Приштини не постоји политичка воља да се формира Заједница српских општина, већ да се Куртијева политика своди на "етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха, застрашивања и изопштавања".

Навео и да је на недавним изборима једно посланичко мјесто одузето Српској листи, те да су власти у Приштини "покренуле широку кампању прогона виђенијих Срба на Косову и Метохији због учешћа у протестима крајем 2022. године".

- Подсјетићу, од успостављања међународног присуства у покрајини забиљежено је 9.530 етнички мотивисаних инцидената. Само у извјештајном периоду догодила су се 63 таква инцидента — а у 25 случајева директно су умијешани припадници тзв. косовске полиције - навео је Ђурић.

Словенија за испуњавање досадашњих споразума

Словеначки амбасадор при УН Самуел Жбогар позвао је лидере Београда и Приштине да испуне досадашње споразуме те да се укључе у преговоре који би гарантовали европску будућност.

Жбогар је упозорио да треба посебну пажњу посветити мањинским заједницама, посебно Србима, те затражио свеобухватне истраге о инцидентима у Бањској и експлозији на Ибру.

Унмик мора да се адаптира у складу са реалношћу на терену и на тај начин допринесе стабилности, рекао је словеначки амбасадор.

Зијаде затражила истраге, осудила нападе и подржала дијалог

Шефица Унмика, Либанка Каролин Зијаде оцијенила је да постављање новог представника ЕУ за КиМ Питера Соренсена представља позитиван сигнал и потез који би могао објема странама помоћи у потрази за решењима.

Осудила је напад који се 29. новембра догодио на сјеверу КиМ, наводећи да очекује непристрасну и свеобухватну истрагу, која би починиоце привела лицу правде. Исто је поновила и за догађаје у Бањској. Недавни напад на пошту у Лепосавићу је назвала неприхтављивим.

Затражила је да инспекторат тзв. косовке полиције објави резултате истрага о насиљу полиције на сјеверу Космета, укључујући и оне над малољетницима.

Осудила је и уништавање вјерских обиљежја и објеката, оцјењујући да је таква пракса неспојива са вриједностима за које се Уједињене нације залажу.

----

Шеф српске дипломатије Марко Ђурић је, прије сједнице, рекао да очекује да ће нови извјештај о ситуацији на Косову и Метохији обухватити критике наставка једностраних акција Приштине и бројне инциденте периоду на који се односи тај документ.

На претходној сједници, у октобру прошле године, САД, Велика Британија и Јапан тражили су укидање Унмика, али су Кина, Француска и Русија биле против.

Гашење Унмика дио је агенде западних дипломата у Њујорку још од 2008. године, од када САД и Велика Британија тврде да је ова мисија надживјела првобитни мандат, позивајући Савјет безбједности да почну процес гашења. Мисију УН немогуће је угасити без пристанка Русије и Кине.