Шукало: Бермудски троугао БиХ - облик уређења, Уставни суд и високи представник (ВИДЕО)
- Општи оквирни споразум за мир у БиХ има цивилизацијску вриједност јер је успоставио мир. Устав БиХ (Анекс 4) уређује новоуспостављену дејтонску БиХ на начелима паритета, консензуса и једнакости ентитета и три конститутивна народа. Међутим, Дејтонски споразум има своје недостатке, који су злоупотребљени у циљу унитаризације БиХ - рекао је Шукало.
Шукало, који је савјетник за уставноправна питања у ЦДПИ, издваја и критикује три основна проблема чијим је рјешавањем условљен и опстанак БиХ, предлажући могућа рјешења.
- Бермудски троугао Босне и Херцеговине чине: 1) нејасан облик државног уређења; 2) Уставни суд БиХ, који у свом саставу има и стране судије, те 3) међународна заједница коју представља Високи представник за БиХ - навео је Шукало.
Шукало је БиХ дефинисао као реалну унију два ентитета која је попримила својства конфедерално-федералне заједнице усљед унитаристичких тенденција, истичући да се уговорени дејтонски Устав разликује у односу на новостворени "политички устав".
- Присуство страних судија у Уставном суду је правни нонсенс. Међутим, састав Суда није једини апсурд, већ су то и Правила која Уставни суд самостално доноси и по њима поступа, мијењајући их према сопственом нахођењу - рекао је Шукало.
Додао је да се рјешење назире у усвајању првог Закона о Уставном суду којим би стране судије биле изопштене из његовог састава.
- Дејтонски споразум је оптимално рјешење за БиХ, док је рјешење за тренутну кризу безусловно прихватање високо сложеног облика уређења, те одустајање од унитаристичких аспирација. Поред тога, да би БиХ, ентитети и народи, имали потпуни суверенитет, неопходно је изопштавање страних судија и затварање ОХР-а - поручује Шукало.
Нагласио је да високи представник није уставна институција, већ институција која произилази из Анекса 10 и чија су овлашћења искључиво медијаторске природе. Стога, како Шукало закључује, одлуке високих представника које задиру у уставне надлежности институција, нису легитимне и не могу производити правно дејтство.
- Чак ни "Бонском декларацијом", која је политички, а не правни и обавезујући акт, виском представнику нису додијељена законодавна овлашћења. Према Уставу БиХ законодавац је Парламентарна скупштина. Свако другачије мишљење, тумачење или радња, директно повређује Устав БиХ - наводи Шукало.
Шукало је закључио да се БиХ може потпуно изгубити у свом "Бермудском троуглу" уколико страни фактори наставе са креирањем "политичког устава", те уколико се домаћи актери не врате поштовању уговореног Дејтонског споразума.