Кризу у БиХ ријешило би повлачење Шмитове наметнуте одлуке (ВИДЕО)
Због уставне кризе у БиХ, узроковане дјeловањем Шмита, Република Српска покренула је пред Сталним арбитражним судом у Хагу, инцијативу за покретање арбитражног спора.
Инцијативом за покретање арбитражног спора пред сталним арбитражним судом у Хагу, поље конфликта требало би да буде замијењено пољем права. Одлука крњег Уставног суда БиХ из 2023, којом је Кристијана Шмита прогласио за законодавца, па и уставотворца у БиХ, главни је основ за покретање овог поступка, који може значити крај институције високог представника у БиХ, актуелне кризе и бити најбоља превенција било каквих сукоба, увјерен је предсједник Парламента Српске, Ненад Стевандић. У том случају, спреман је, каже, да као компромис, предложи повлачење одређених закона које је усвојила Народна скупштина.
- Ова три закона, која су проблематизована од стране Тужилаштва, био бих спреман да тражим од Додика, Вишковића, као њихов сарадник, без обзира што је то сада тешко претпоставити да Република Српска може, био бих спреман да се заложим да се направи компромис што се тиче конституције та три закона - рекао је Стевандић.
Иницијатива која је, између осталог, упућена и Федерацији, Србији, Хрватској, али и САД, Њемачкој, Француској, Великој Британији, круцијални је акт Народне скупштине јер има потенцијал да тренутну кризу макар заустави и да је деескалира у битној мјери, док спор не буде ријешен судским путем.
- Ово је за сада у фази једне мировне иницијатива да се судски ријеше наше несугласице око примјене и тумачења ДМС, јер очигледно је ту срж проблема - да ли је високи представник у БиХ неко ко није именован од Савјета безбједности. Ми тврдимо да није. УС читајући исти текст анекса 10 ДМС тврди да Кристијан Шмит то није. Ето нам правног спора са институцијама БиХ као централним органима у БиХ - рекао је Драган Дакић, савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске.
Осим ове инцијативе у институционалном капацитету, против Шмита, прије више од годину, Дакић је покренуо и индивидуалну, пред њемачким Бундестагом. Недавно је добио акт да неће одлучити о самом захтјеву и да ће бити упућен новом сазиву на одлучивање. Став Њемачке и даље је да је Кристијан Шмит легитимно изабран.
- Он је требао да буде ријешен за три мјесеца. Због компликованости предмета ја сам био у некаквој врсти преписке, било је понуђено рјешење на које нисам пристао, јер сам тражио да се коначно одлучи о томе гдје ја тврдим да Шмит нема законодавна овлашћења, да је то узурпација и да су сви његови акти који су произвели дубоку кризу, са тенденцијама ескалације, приписиви управо СР Њемачкој, јер једино што је неспорно јесте да је од дипломата СР Њемачке - додаје Дакић.
Тај њемачки дипломата, који се од августа 2021. представља као високи представник а у посљедње вријеме као предсједавајући Управног одбора ПИК-а својим поступцима, сматрају правни стручњаци, кршио је Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ.
- Он нема легалитет ни легитимитет, нема сагласност СБ УН ни страна потписника ДМС. Све што уради мора да се сматра ништавним - сматра Витомир Поповић.
Тако је дјеловањем Кристијана Шмита, БиХ из политичке прешла у уставну кризу која је, према Стевандићевим ријечима, прерасла у кризу различитих тумачења, медијске хистерије и бројних позива на рат из ФБиХ.
- Осјећам се одговорним за мир у БиХ, осјећам да требамо послати поруку и људима у ФБиХ да су претјерали и да су и они злоупотребљени. Неће се ваљда нико правити толико паметан да мисли да овдје неко може побиједити. Милион и по Бошњака, милион и нешто Срба, 400.000 Хрвата. Побједника нема. Сви су губитници у сукобу - истакао је Стевандић.
Он је поновио да на територији Републике Српске, њени званичници нису бјегунци и да имају статус штићених особа, које не могу бити ухапшене, већ само киднаповане, што би, тврди, представљало кривично дјело.