Додик: Разградња Дејтона дефинитивни крај; Будимир: Правда и право на страни Српске! (ВИДЕО)
Академска заједница и научници из Српске, Србије и Црне Горе једногласни - стриктно поштовање слова Дејтона једина, шанса је за опстанак дејтонске БиХ.
Научни скуп организован је у свјетлу актуелних дешавања и борбе за очување међународне и уставноправне позиције Републике Српске и српског конститутивног народа.
Тридесет година Дејтонског мировног споразума. Исто толико година његовог урушавања. Мијењања, прекрајања, отимања надлежности Републици Српској и преношења на ниво БиХ. Све то мимо закона и Устава проистеклог из Дејтона и наметањем високих представника, а не договором легитимно изабраних представника народа. То је довољно да се за БиХ каже да је немогућа држава.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће разградња Дејтонског мировног споразума значити њен дефинитивни крај. Тридесет година Српска одолијева притисцима, каже Додик и истиче да неће дозволити да буде срушена.
View this post on Instagram
- Постоји Република Српска и она ће се винути у небеса као самостална и обезбиједиће свој пут и живот кроз историју за разлику од свих оних који желе да виде њен крај. Наравно да неће бити крај. Ми се у овој фази боримо за изворни Дејтон и ја знам да је то илузија. Политички прагматично је сада добро да се позивамо на то, али ја у то не врјерујем. Не зато што ја не вјерујем и нећу, него зато што с друге стране све крше - рекао је Додик.
Дјеловање нелегитимног Кристијана Шмита, потпомогнуто политичким Сарајевом, довело је БиХ до највеће уставне кризе, једногласни су учесници скупа. Предсједник Парламента Ненад Стевандић каже да сан о унитарној и грађанској БиХ, никада неће постати реалност.
- Постојала је тежња која је сада радикализована да ми изгубимо статус народа и да нас третирају као неке грађане, самим тим ни ми који смо легално изабрани народни представници више не бисмо представљали оно што у Дејтону пише, да имамо представљање ентитета и народа и да се без ентитета и народа не могу доносити никакве одлуке - поручио је Стевандић.
За разлику од Федерације и прије свих бошњачких политичких првака, представници Републике Српске увијек су заговарали поштовање Устава и слова Дејтонског мировног споразума.
- Сва ситуација тренутно у БиХ је захваљујући Кристијану Шмиту. Не Републици Српској, не представницима институција Републике Српске. Ми само жалимо да радимо по Уставу и ови људи су рекли Усав је нешто чега треба да се држи било који званичник било које земље - навео је Радован Вишковић премијер Републике Српске.
Жељко Будимир министар за научнотехнолошки развој и високо образовање, наводи да Република Српска за разлику од политичког Сарајева не прави никакве завјере.
- Она каже, ако кршимо Устав покажите коју одредбу Устава крши Република Српска. Гдје пише у Уставу оно што ви говорите? Због тога сам сигуран да је правда и право на страни Републике Српске и да ми из ове кризе излазимо као побједници - додао је он.
С овим су сагласни и представници академске заједнице. Кажу да се уставноправни поредак сваке земље мора поштовати. Највећи сукоб у погледу консоцијативне демократије у БиХ производе крњи Уставни суд и ОХР. Наводе да су једина два начина којима се то може ријешити асимилација, што је мало вјероватно или распад државе.
- Позиција Републике Српске у смислу враћања изворним вриједностима Дејтона и регулисању односа у БиХ на бази изворног Дејтона је једина могућа, те да у противном, то је само мој лични став, уколико не буде сагласности и уколико не буде враћена на изворне принципе Дејтона, бојим се да ће БиХ пријетити слом као држави - каже Владимир Ђурић виши научни сарадник у Институту за упоредно право у Београду.
Владан Петров професор Уставног права, Универзитет у Београду, подсјетио је да је Дејтонски устав 1995. године успоставио мир.
- Али, оне друге битне вриједности изворног Дејтона до данас нису уопште или у потпуности остварене. Прије свега једна функционална држава, дјелотворно функционисање највиших државних институција, усклађеност органа ентитета и федералних институција - истакао је Петров.
Научни скуп одржан је у организацији Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, да би се и са научног аспекта указало на важност Дејтонског мировног споразума.
- Важно је да имамо што више и што квалитетније научне аргументе како би политика могла лакше да излази са неким проблемима на чистац - нагласио је Душан Павловић директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.
Професор Ратко Марковић још на двадесетогодишњицу Дејтона написао је да је БиХ настала у Ваздухопловној бази „Рајт Патерсон“ у Дејтону и да је због свог родног мјеста, БиХ све то вријеме и била "ваздухопловна творевина". Од свог настанка она више лебди у ваздуху него што чврсто стоји на земљи. Исто тако је и данас.