Самит енергетике у Требињу: Технолошка рјешења у циљу стабилности електроенергетског система (ВИДЕО)
Проблем испада далековода, какав се десио прошле године, може да се понови, али је неопходно да оператори преносних система држава имају бољу сарадњу.
Прошлогодишњи „блек аут“ био је посљедица мало вјероватних и непредвидивих кварова. Мрежа јесте стабилна, али ванредне околности могу да узрокују нестанке, због чега је потребна интеграција обновљивих извора енергије.
Да не би долазило до испадања преносне мрже, потребна је боља сарадња оператора преносних система.
Чињеница је да су преносне мреже у државама западног Балкана старе. Неке су грађене поливном прошлог вијека.
- Ттачно, ми смо то идентификовали, то је грађено прије четердесет, педесет година, у бившој Југославији, биће потребна прилична финансијска средства. То је проблем западног Балкана, Европе, чак и Америке - истиче Давор Бајс из Енергетске заједнице.
Цијене електричне енергије ће морати да буду много веће, с тим да државе морају имати фондове за сиромашније потрошаче.
- Преносне мреже у БиХ, ниједан далековод у том тренутку није био оптерећен више од 18 одсто, трпили смо посљедице, а нисмо били узрок - додао је извршни директор за рад и одржавање, Електропренос БиХ Цвјетко Жепинић.
Данко Блажевић, из Хопс-а, Хрватска, додаје да се не смију правити границе и да су позитивне ствари, увезаност у евроспком систему.
- Није логично да рјешавамо проблем гдје је десет купаца, прије се рјешавају гдје је стотину купаца, шаролико је стање, негдје су због броја купаца завршене санације, негдје није, за сву мрежу не могу рећи да је у лошем стању, зависи од подручја до подручја - додаје извршни Стеван Сандић директор у Електро Бијељини за мјерење и односе са корисницима.
Зоран Табак, пројекат менаџер Електропривреде додаје да на регионалној разини треба радити да рјешења буду имплементирана у земљама западног Балкана.