У току истраге о трагедији у Кочанима саслушано више од 20 особа, осам у притвору
Она је за емисију К1 рекла да је, према досадашњим сазнањима и истражном поступку који су спровели полиција и надлежни органи, утврђено да дискотека није имала хидрантску мрежу нити довољно средстава за гашење пожара.
Према њеним ријечима власници никада нису поднијели елаборат о противпожарној заштити, а пиротехничка средства су коришћена нелегално.
- Локал је имао фалсификовану лиценцу за рад као кабаре. Такође, између организатора и извођачке групе није постојао никакав писмени уговор за концерт. Тако да, МУП, а ни локалне власти, нису били обавијештени о одржавању концерта - рекла је Телески.
Како је рекла, објекат је изграђен 1999. године, а легализован 2005. године, након чега је коришћен као магацин за тепихе, а 2012. године поднијет је захтјев за пренамјену у угоститељски објекат, што је и одобрено.
- Какав је угоститељски објекат био од 2012. до тренутка трагедије, посебно уз чињеницу да је имао фалсификовану лиценцу за кабаре, утврдиће истрага. Према ријечима тужилаштва и Владе Македоније, објекат није испуњавао просторне, противпожарне нити било какве законске услове који су неопходни за добијање лиценце за рад угоститељског објекта - рекла је она.
Истиче да су чланови бенда који је наступао први покушали да спасу публику - почели су да позивају људе да напусте објекат, али нажалост, већина њих је страдала у пожару покушавајући да спасу што више младих људи из дискотеке.
- Према званичним информацијама, неки су погинули од пожара који се брзо проширио унутра, док је већина страдала у стампеду који је настао због панике. Врата су била изузетно мала и људи нису могли да се пробију напоље - рекла је она.
У пожару који избио у једној дискотеци у Кочанима у ноћи између суботе и недјеље, погинуло је најмање 59 особа, док је више од 155 особа повријеђено.
Хитне службе и даље трагају за несталима, док су болнице пуне пацијената са тешким опекотинама и повредама узрокованим гушењем димом.
Од повријеђених, стотинак се и даље налази у македонским болницама, док су остали пребачени у болнице у Србији, Грчкој, Бугарској и Турској, а преко механизма заштите УН, помоћ су понудиле Хрватска, Аустрија и Холандија.