На 33. годишњицу Устава Републике Српске, Додик најавио јавну расправу о новом Уставу (ВИДЕО)
Након Декларације о проглашењу од 9. јануара 1992. године, печат на државност Републике Српске ударен је 28. фебруара исте године када је доношен први Устав под именом Устав Српске Републике БиХ. Скоро четири године прије дејтонског Устава БиХ те је јасно ко је старији. Послије рата, деградиран је интервенцијама високих представника. Републику Српску утапали су у централизовану Босну, сводили на празну љуштуру. "Дара је превршила мјеру" када је неуставни Суд изрекао пресуду уставном предсједнику Српске.
- Зато ћу нас подстакнути да баш данас када обиљежавамо 33 година Устава Републике Српске у јавну расправу која ће трајати 15-20 дана упутимо нови Устав Републике Српске који ће јасно прецизирата наша уставна овлаштења аутентично, који неће бити супротнан Уставу БиХ јер наша сва политика иде да се вратимо изворном Дејтону - нагласио је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Главни град Републике Српске биће Бањалука, Вијеће народа које је често блокирало рад Народне скупштине биће избачен из текста Устава, најавио је Додик. Један од твораца првог устава професор Радомир Лукић не види ништа лоше у доношењу новог с обзиром да је постојећи нагрђен дјеловањем страних намјесника.
- Први Устав Републике Српске није познао Вијеће народа. Ми смо разумјели да за тим нема потребе, за нешто што наликује на Вијеће народа што је касније настало послије поступка пред Уставним судом по налогу Алије Изетбеговића - поручио је Радомир Лукић, писац првог Устава Републике Српске.
- Нови Устав мотивисан чињеницом да из устава склонимо Вијеће народа јер то није предвиђено Дејтонским споразумом да Република Српска има Вијеће. И данас у Уставу Републике Српске стоји да је главни град Сарајево. Он то није, а то пише тамо. Ми то морамо да промјенимо, главни град Републике Српске је Бањалука - додао је Додик.
Доношење првог Устава Републике Српске сматра се најважнијим догађајем за српски народ са лијеве обале Дрине у 20 вијеку. Био је оквир у којем су Срби сачували своја права и слободе, одраз воље и одлучности да опстану на својим вјековним огњиштима.
- Као што је Република Српска настала у миру, тако је у миру проглашен и њен највиши правни и политички акт. Након потписивања Дејтонског споразума, Устав Српске усаглашен је са тим споразумом и анексом 4 који представља Устав БиХ. И данас се боримо да очувамо уставни поредак и функционишемо на основу устава, а не на основу диктаторске самовоље неизабраних странаца - рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједниоштва БиХ.
Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске, наглашава да прегласавања која су била некада догађају се и данас.
- Прегласавање које смо доживјели тада доживљавамо и данас, принцип је исти а то је простор БиХ без Срба, са једним народом, по матрици један човјек један глас. Због тога морамо одлучно бранити Републику Српску без чијих институција нема ни српског народа у БиХ, то је непобитна истина са којом се суочавамао свакодневно - поручио је Вишковић.
Република Српска данас се између осталог чува се сјећањем на историјске датуме какав јесте 28. фебруар када је донешен први устав, али и потоње догађаје у којима је Војска и Полиција са народом одиграла кључну улогу у очувању Српске, потврђене у Дејтону као правни субјективитет у оквиру БиХ али без којег нема Босне.